Град градила, проклета Јерина
СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА

Смедеревска тврђава је зидана током треће деценије 15. столећа. Састоји се из Великог и Малог града. Мали град су заправо остатци некадашњег дворца у коме је живела деспотова породица и племство. Велики град подигнут је нешто касније и у њега се склањало становништво приликом турских освајања.

О зидању ове тврђаве постоје многе легенде и предања која и данас можете чути од мештана и локалних водича. Једна од њих каже да је деспот Ђурађ Бранковић уснио сан у коме му је речено да се нови град мора налазити на реци и да је после тога наредио подизање тврђаве на ушћу реке Језаве у велики Дунав. Током изградње града камен је доношен из Виминацијума, са Космаја и из тврђаве Рам на Дунаву.

Због велике брзине којом је оба тврђава подизана, многи градитељи су умрли од изнемоглости радећи на грађевини. За главног кривца, народ је прогласио деспотицу Јерину (Ирина Кантакузин), жену деспота Ђурађа којој је и до данас остало име “проклета”. Тако је вероватно и настала легенда о благу које је она, пре него што су освајачи продрли у утврђење, закопала негде на територији тврђаве, да га никада не нађу. Постоје бројне легенде о Јерини и свима познат стих „Град градила проклета Јерина“. Град је градила и клетву зарадила. Охола Јерина, сурова жена која је од гладног народа узимала јаја и користила их као везивни материјал за градњу свог дворца, људима који су одбијали кулучење на дворцу, одрубила би главе и зазидала их у дворац. Јерина се касније замонашила, умрла је у Руднику, а верује се да је њен син Лазар отровао. Мишљење је подељено, има писаних материјала где се наводи да је Јерина ипак била племенита мајка, добра жена, подршка Ђурађу, да је њихова љубав била јака, јер ипак из ње настаде петоро деце: Тодор, Гргур, Стефан, Лазар и Катарина. Као и то, да мотиви због којих су морали да поступају онако како су поступали, нису потекли из похлепе и зла, већ из настојања да помогну српском народу.

Смедеревска тврђава је била двор, уточиште и српска престоница, због чега су Смедеревци изузетно поносни. Оно што му даје вредност и аутентичност јесте то да је једини српски средњевоковни двор чије су темеље градили Срби, остале тврђаве подигли су или Турци или Аустроугари.

Смедерево је имало дворског композитора скоро 200 година пре остатка Европе. Кир Стефан Србин је на двору деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву, у 15. веку компоновао дела у најлепшем маниру средњовековне византијске и црквене музике. Био је литуријски композитор, али је компоновао и музику за потребе дочека гостију двора.

 

Текст и слике Тамара Иваниш

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању