Суд у Даки је бившу премијерку Бангладеша Шеик Хасину, која је у егзилу, осудио на смрт због тога што је наредила обрачун са демонстрантима 2024. У насилном гушењу демонстрација било је најмање 1.400 мртвих.
– Присутни су сви елементи злочина против човечности. Одлучили смо се за изрицање само једне казне: смртне казне – рекао је судија Голам Мортуза Мозумдер.
У августу се више хиљада присталица Националне грађанске странке – нове партије коју су формирали студенти, који су предводили побуну којом је свргнута премијерка Шеик Хасина – окупило у главном граду Бангладеша Даки и обећали су да ће радити за нови Бангладеш. На митингу је њен лидер Нахид Ислам најавио агенду од 24 тачке за „нови Бангладеш“.
– Пре тачно годину дана заклели смо се да ћемо ослободити ову земљу из руку диктатуре. Заједно смо победили фашистичку власт и повратили контролу над нашом земљом – рекао је Ислам.
Додао је да његова странка жели нови Устав који би заменио онај усвојен 1972. године, након што је Бангладеш стекао независност под вођством Муџибура Рахмана, Хасининог оца.
Одвојено, присталице Бангладешке националистичке партије (БНП), такође су одржали митинг, где су се лидери странке такође заветовали да ће радити на успостављању демократије након пада Хасине.
Тарик Рахман, вршилац дужности председника БНП, замолио је своје присталице да на следећим изборима потраже подршку од младих бирача. Рахман је у егзилу у Лондону од 2008. године, а очекује се да ће се вратити у земљу пре следећих избора.
Митинзи су одржани два дана пре него што ће привремена Влада на челу са добитником Нобелове награде за мир Мухамедом Јунусом, обележити прву годишњицу пада Хасине. Бангладеш се налази у превирању од Хасининог свргавања, а привремена Влада се бори да успостави ред уз оптужбе за непоштовање људских права.
Хасина је побегла из земље у Индију прошлог августа током масовног устанка, чиме је окончана њена 15-годишња владавина. Јунус је преузео власт три дана касније и обећао да ће успоставити ред у земљи.
„Студенти против дискриминације“ су првобитно захтевали квоте за послове у јавном сектору, али је протест против власти ескалирао у јулу 2024. године, када су захтевали Хасинину оставку и сукобили се са снагама безбедности и присталицама њене странке Авами лига.
Демонстранти су окривили Владу за покушај насилног гушења демонстрација, када су убијене стотине људи а хиљаде повређене, а немири су достигли врхунац 5. августа када је Хасина била приморана да побегне у суседну Индију, непосредно пре него што су демонстранати упали у њену званичну резиденцију.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању