Двоструко убиство због „царице међу печуркама”
Смртоносни тартуфи

Због њеног величанства, од половине октобра до краја године, колико потрага траје, у шумама Србије неко некоме избуши гуме на аутомобилу, полупа стакла, псовка је подразумевајућа, а ових дана ова гљива узела је и данак. Двоје мртвих. Због тартуфа су браћа Дејан и Небојша убили браћу Предрага и Станислава. Све се одиграло на подручју Сремске Митровице. Једни су залазили у атар других, умешали им се у бизнис и пала је крв. Упућени кажу да је ова четворка већ годинама у сукобу око територије. Шта је чије, ко где тражи, ко сме где да копа… Гомилало се и сада ескалирало. У сачекуши је страдало двоје људи.

      За многе је ово била шок вест, али не и за оне који за тартуфима трагају. Јер, када половином октобра сезона бербе почне, остављају се пољопривредни радови и негде читава села крену у потрагу. А, где је могућност пристојне зараде за кратко време, често нема фер-плеја. Не бирају се средства да се до пара дође.

– Псовка је као добар дан, то је и најмање што се инцидентно дешава у шумама Срема када почне сезона – каже М.М., из једног села надомак Пећинаца, који годинама трага за тартуфима. –У овом нашем, такозваном доњем Срему, до усијања је стигла нетрпељивост да је било само питање дана кад ће нешто озбиљно да се деси. Управо због те напетости и, могу да кажем малог страха, одустао сам од ових шума око Обедске баре и прешао на Фрушку гору.

Потврђује оно што се начује, а то је готово мафијашка хијерархија. Постоје групе које годинама „газдују” државном шумом у сезони тартуфа, а никаква гаранција сигурности није ни то што је неко власник. Јер, ако се дозна да на том потезу има гљива, и њих трагачи запоседну. Присвоје шуму у тих неколико месеци као да је њихова.

– Догађало се да приђе њих неколико власнику шуме и буквално га отерају уз претњу да, ако га поново виде до Нове године, неће се завршити само на претњама – прича наш саговорник. – Има и оних који закупљују парцеле, мада ми није јасно како је то могуће, добију некакав папир да могу у државној шуми да траже гљиве и да је то њихова парцела. И на тај „закупљени” простор нико не сме да крочи. Државна шума у приватном власништву, тако бих то назвао.

Пише О. РАДУЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању