Између чекића и наковња
СОЛОМОНОВА ОСТРВА

Ерупција подморског вулкана Хунга Тонга-Хунга Хапаи 15. јануара, у близини Тонгатапуа, главног међу острвима јужнопацифичке државе Тонга, изазвала је снажан цунами и накнадне потресе по свету. Два месеца касније, водећи западни медији оцењују како управо потписани споразум о безбедности између Соломонових Острва, око 3.000 километара на запад од Тонге, и Народне Републике Кине, такође, изазива геополитичке потресе и преокрете.

Очекивало се да ће нација са мање од 700.000 људи на више од 900 Соломонових Острва, пошто је 1978. обновила своју независност од Велике Британије и збацила колонијалне окове из историје протектората, после тога бити слободна и своја на своме. Да то можда није случај показују догађаји у вези са нацртом споразума о безбедности између влада у Хониари, главном граду Соломонових Острва и Пекинга. Наиме, крајем марта су представници две државе потписали заједнички документ чија је декларисана намена да служи за проширење „сарадње у безбедности и развоју“ Соломонових Острва. Безбедносна сарадња између две земље није усмерена против било које треће стране, може употпунити регионалне структуре и допринети заједничким интересима са другим земљама у региону, наведено је у саопштењу амбасаде НР Кине у Хониари.

Према кинеској амбасади, споразум ће додатно ојачати билатералну сарадњу између Кине и Соломонских Острва у областима као што су реаговање на катастрофе, хуманитарна и развојна помоћ и одржавање јавног реда ради заједничког решавања традиционалних и нетрадиционалних безбедносних проблема. Као две суверене и независне земље, Кина и Соломонска Острва посвећена су нормалној сарадњи у спровођењу закона и безбедности заснованој на једнакости, поштовању и узајамној користи, што је у складу са међународним законима и уобичајеном праксом, наведено је даље.

Ванг Венбин, портпарол кинеског Министарства спољних послова у Пекингу, одбацио је дезинформације око веза Кине и Соломонских Острва. „Пацифичка острва су велико игралиште за међународну сарадњу, а не двориште било које земље или арена за игре великих сила“, рекао је Ванг.

Међутим, Аустралија, на око 1.800 километара југозападно од Соломонских Острва и 3.800 км даље Нови Зеланд, дубоко су забринути. Сматрају да ће споразум омогућити Пекингу да у будућности на Соломоновим Острвима изгради сталну војну базу, што би значило да неће испунити обећање из 2015. да „Кина не намерава да изврши милитаризацију“ у региону. Зато су владе у Велингтону и Канбери заузеле максималистички приступ овом питању и пројектују своје стрепње на друге. Пре свега на Сједињене Америчке Државе, беспоговорног хегемона у ширем Пацифику.

НР Кина је више пута изјавила да нема намеру да створи „бисерну нит“ база ради ширење моћи изван својих обала. Но, америчко Министарство одбране је у годишњем извештају из новембра 2021. сугерисало да Пекинг можда покушава да искористи своје комерцијалне поморске везе за стварање ефикасније логистике морнарице Народноослободилачке војске (НОА), највеће на свету.

Следећи ову претпоставка, између осталог, амерички државни секретар Антони Блинкен отпутовао је у фебруару на Фиџи, суседа Соломонових Острва, у првој посета ове врсте од 1985. У Суви, главном граду Фиџија, Блинкен је најавио план за отварање амбасаде САД у Хониари, прве после 38 година паузе.

То се уклапа у ширу индо-пацифичку стратегију САД коју је администрација председника Џозефа Бајдена усвојила истог месеца. Документ је значајан корак у супротстављању растућем утицају Кине у региону. То би било постигнуто проширењем дипломатског присуства САД у Јужном Пацифику и преговорима о приступу америчких оружаних снага на пацифичким острвским државама.

Уочи Блинкеновог лета за Фиџи, високи званичник америчке администрације је рекао како је „тренутно најхитнија ствар оно што се дешава на Соломоновим Острвима“. Кинески безбедносни службеници „подржавају све више опкољеног премијера (Соломонових Острва) на начин који је изазвао велику забринутост у читавом региону“, навео је неименовани амерички званичник.

Премијер Соломонских Острва Манаси Согаваре, којем од 2019. тече четврти мандат, те године је наљутио многе у Вашингтону пошто је протерао амбасадора Тајвана из Хониаре и пребацио дипломатско признање на НР Кину. Тиме је настављен тренд да Тајван, који званични Пекинг сматра отцепљеном побуњеном провинцијом НР Кине, постојано губи дипломатско признање у свету. Оно је крајем 2021. спало на тек 14 држава, пошто се централноамеричка држава Никарагва приклонила НР Кини.

Усред оштрог одговора са Запада на споразум о безбедности између Кине и Соломонских Острва, премијер Согаваре одлучио је да ублажи забринутост заинтересованих страна, рекавши да „споразум не позива Народну Републику Кину или било коју другу земљу да успостави своју војну базу“ у његовој земљи. „Влада је свесна последица распоређивања војне базе на безбедност и неће дозволити да се таква иницијатива одвија под њеним надзором“, истакао је он.

Упркос Согавареовој искреној изјави и чињеници да Соломонова Острва имају сличан споразум са Аустралијом потписан 2017, САД и њихови савезници се не предају и још више притискају земљу не би ли пореметили договор са Пекингом. Протеклих седмица су Хониару и главне градове суседних земаља учестало посећивали америчка и аустралијске делегације да убеде Согавару да се предомисли у вези са безбедносним споразумом са Кином.

Независни аналитичари сматрају да се ради о очигледним занемаривању суверенитета и независне одлуке коју је донела влада у Хониари. Премијер Согаваре је оценио да је његова влада „означена као неспособна да управља“ сопственим пословима. Отуда се може само нагађати докле ће САД и њихови савезници ићи да би прокрчили себи пут. Идеја о државном удару већ се појавила у аустралијским медијима и без сумње не недостаје људи који желе да заузму место Согаваре.

Због одлуке Согавареове владе да разграна своје споразуме поред Аустралије и Новог Зеланда, и да ојача везе са Кином како би „побољшала квалитет живота“ својих грађана „и “позабавила се меканим и тврдим безбедносним претњама са којима је држава суочена“, прети да Соломонова Острва послуже као поприште ривалства између две велике силе. Чини се да су становници Соломонских Острва први пут од Другог светског рата, када су се на Гвадалканалу, главном тамошњем острву, САД суочиле са Јапаном, поново између чекића и наковња.

Политичка надгорњавања на Соломонским Острвима су микрокосмос америчко-кинеског надметања у региону. Ситуација у Јужном Пацифику даје добар увид у све већу конкуренцију између Вашингтона и Пекинга. Надвија се опасност повратка ривалства великих сила у Јужни Пацифик.

У време када Кина шири своје присуство широм света, САД и њихови савезници, укључујући Аустралију и Нови Зеланд, очигледно су забринути да земље Јужног Пацифика све више показују храброст да доносе стратешке одлуке које су првенствено у складу са њиховим националним интересима. Поред осталог, одлука Соломонових Острва да дипломатско признање пребаци са Тајвана на Кину, би могло „подстаћи друге“ да напусте режим у Тајпеју.

Војно гледано, Пентагон је у поменутом годишњем извештају исказао узнемирење да би морнарица НОА могла да приступи дубокоморским лукама или другој инфраструктури на Тихом океану. Могла би да их користи у војне сврхе како би спречила америчку морнарицу да несметано приступа са западне обале Соломонских Острва до источне обале Аустралије.

Ни једна земља не би требало да буде под притиском да одустане од могућности да разграна безбедност и развој, поготово уколико има озбиљне проблеме. НР Кина, друга по величини економија у свету може, пак, доста да понуди Пацифичком региону у економском смислу. У последњој деценији је Пекинг пружио најмање на 1, 7 милијарди долара у виду помоћи и кредита, за преко потребне транспорт и инфраструктуру.

Управо су од независности основни узроци проблема Соломонових Острва у економији. Скоро 13 одсто становника Соломонових Острва живи испод границе сиромаштва, а само 70 одсто има приступ електричној енергији. Пандемија Ковид-19 је довела до колапса њене и економије осталих пацифичких острвских држава. Поврх свега, ефекти климатских промена изазивају велику забринутост у пацифичким острвима, а у том погледу ће у наредним годинама бити погоршани сви видови живота.

Сами аустралијски аналитичари констатују да је њихова земља можда играла водећу улогу у одржавању мира у региону, али није предузела драстичне мере у економским питањима. Чини се да Кина сада нуди економску панацеју коју Аустралија није имала.

Согаваре који је ушао у јавну администрацију као чистач тоалета и послужилац чаја, сматра „веома увредљивим“ коментаре са Запада на његову суверену одлуку. Верује да свака нација има једнако право да дефинише своју будућност у свету који се брзо мења, где мале земље насељене потомцима Африканаца имају веће тежње него да буду сведене на улогу „двориште великих западних сила.”

Чињеница је и да већина људи не жели да „изабере страну“ и жели да има добре односе и са Кином и са САД. Мултиполарност је нова стварност, а порицање те чињенице само ће створити нове проблеме у већ подељеном свету.

 

Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ