Донедавно, како ко је долазио на чело престонице, једно од места где су одлазили да се фотографишу и обећају да ће урадити све што треба, јесте и археолошко налазиште Бело брдо у Винчи. Било је ту разних обећања. И да ће зауставити дивљу градњу, и да ће решити имовинско-правне односе, те да ће бити решен проблем излагања материјала, али и да ће наћи средства да се заустави клизиште које прети да уништи налазиште. Од свега тога, стручњаци су напомињали да ургентно треба да се реши клизиште. Оно их је плашило. Бојали су се да ће моћни Дунав својим подземним водама да начини штету једном од најзначајнијих неолитских налазишта у Европи.
Одвојили су паре надлежни, а део средстава обезбедио је и Амбасадоров фонд за заштиту културних добара Владе Сједињених Америчких Држава. Пре него се крене са заустављањем клизишта, археолози су урадили истраживања која су трајала од октобра до децембра. О томе шта је урађено и шта су планови, говори проф. др Ненад Тасић, руководилац археолошких истраживања у Винчи.
Када је први пут надлежнима упућен апел и скренута пажња да је
локалитет угрожен?
– Пошто су власници парцела током јесени очистили од растиња део археолошког налазишта, у зиму 2010. године установљено је обрушавање дела вертикалног одсека (профила) у дужини од 50 метара. Ове промене на налазишту констатоване су, забележене, а извештај је послат на одговарајуће адресе установа заштите. Одмах затим, исте године предузете су радње како би се установио узрок одрона и опсег оштећења на археолошком налазишту Бело брдо у Винчи. Захваљујући сарадњи са Одељењем за археологију Љубљанског универзитета направили смо прве гео-радарске снимке и прва детаљна мерења и успостављање мониторинга над клизиштем. Потом смо обавили и друге методе детаљног прегледа подземља на угроженом делу налазишта што је све допринело формирању прецизне слике опасности са којом се заштитари сусрећу. Још тада су консултовани стручњаци за клизиште који су дали предлог за санацију.
Пише О. РАДУЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању