Био је 23. март и одмах су санитарни инспектори и епидемиолози ступили у акцију. Жена оболелог није могла да се сети ни изгледа таксисте ни марке аутомобила, као ни времена када је њен муж превезен у Клиничку болницу града. Оболелог Недељка Мијајловића примио је те вечери дежурни примаријус др Бранко Лековић који је у првом тренутку био застрашен изгледом болесника. Супруга Мијајловића испирчала је да је др Лековић узвикнуо: „Напоље, сви напоље, имамо оболелог, сачекајте напољу…“.
После пола часа чекања на позив дежурног лекара у Клиничку болницу града стигли су епидемиолози и инфектолози који су утврдили да је реч о великим богињама. Специјалним колима Недељко Мијајловић је одмах пребачен у „Чарапићев брест“.
Међутим, требало је пронаћи таксисту који је само превезао болесника и поново се вратио на своју станицу. У нашој редакцији таксиста Драган Марић објаснио нам је како је „откривен“ и како је превезао тешко оболелог Мијајловића.
– Било је око 19 часова када је једна средовечна жена пришла мојим колима и замолила ме да до болнице пребацим њеног тешко оболелог супруга. Испред једне куће недалеко од моје станице двојица људи су придржавали болесника. Убацили су га у кола и после неколико минута он је већ био у лекарским рукама. Нисам ни самњао да возим једног, како се касније испоставило, тешког болесника кога су већ увелико захватиле велике богиње.
Како су вас открили?
– Спасли су ме зулуфи. Наиме, др Жарковић је 31. марта дошао на нашу такси станицу и после разговора с мојим колегама успео да у мени пронађе правог човека. Када ме је довео у Градски штаб, овај лекар је добио назив Елиот Нес, јер је ипак, признаћете, без икаквих података и детаља, успео да ме пронађе. А замислите шта би се догодило да сам и даље превозио путнике?
– Ипак сте шест дана слободно крстарили београдским улицама.
– Изгледа да су моје путнике спасли отворени прозори. Пре свега оне вечери када сам превезао оболелог до болнице одмах сам се упутио кући. Сутрадан пошао сам на посао и, као и обично, на мојим колима су били отворени прозори. Касније сам од лекара сазнао да је то био један од разлога што се путници које сам превозио нису разболели.
Таксиста Марић од 31. марта био је у карантину „Шуамадија“. Пре него што је стигао у карантин, у градском штабу др Драган Јовић дао му је прву дозу гамаглобулина, а осталу терапију је примио у свом, како он каже, затвору. Јер, од првог тренутка од њега су сви бежали. Називали су га богињавко, крастави, осипни…
Драгутин Бацко Грегорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању