MAJKL KOVINO ZA „ILUSTROVANU POLITIKU“
Spavao sam sa tvojom devojkom!

Imao sam prijatelja i bivšu devojku koji su završili zajedno. To je bilo mnogo kasnije pošto smo raskinuli, ali sam ipak bio uznemiren zbog tog saznanja iako na to nisam imao pravo.

Majkl Kovino (35) je odsanjao san svakog reditelja. Sakupio je malo novca od prijatelja, dodao svoju ušteđevinu od godina provedenih u snimanju reklama, i uspeo da režira gorko-slatku komediju o dva prijatelja, zasnovanu na sopstvenom kratkom filmu sa kojim je već privukao pažnju.

Film je jedva snimio u roku da ga pošalje na razmatranje selektorima Kanskog festivala pre dve godine. Umetnički direktor Tijeri Fremo bio je toliko oduševljen prvencem nepoznatog režisera, da ga je stavio u najvažniji sporedni takmičarski program –„Izvestan pogled“. Na premijeri ga je lično predstavio publici.

Svi su bili oduševljeni: gledaoci, kritičari, strani prikazivači pa je čak dobio i nagradu koja može da se prevede kao „Ljubav na prvi pogled“ („Kup d ker“).

– Izgleda da smo osvojili srca članova žirija – pospano se smejao preumorni Majkl Kovino, kada smo u Kanu pričali nakon premijere  filma.

Uz Kovina je sedeo i njegov prijatelj Kajl Marvin (35) sa kojim je napisao scenario i glumio dvojicu glavnih junaka koji se u filmu zovu baš kao i oni – Majk i Kajl!

Snovi se ostvaruju

Pre festivala nisu smeli da glasno izgovore svoje želje – da se pojave na ovom festivalu. Kada su dobili poziv bili su van sebe od sreće, ali nisu nikome rekli za to, jer nisu ni sami verovali da je istina.Tek kada su stigli u Kan, javili su se rodbini i prijateljima.

Majklova bivša devojka bila je Francuskinja, on je mnoga majska proleća provodio baš u ovom gradu na Azurnoj obali gledajući filmove i pokušavajući da sklopi nekakve poslove; film je sniman na pola sata vožnje od Kana, a jednu od uloga tumači poznata francuska glumica Žudit Godreš. Taman da se pomisli kako je Kovino sa predumišljajem pravio film za ovaj festival? Zagonetno se smeška i dodaje da je i umetnički direktor, mesje Fremo, zavidni biciklista! Kakve to veze ima, postaje jasno iz prve scene filma.

Počinje kadrom u kome dva prijatelja Majk i Kajl voze bicikle uz strmu padinu. Kajl saopštava prijatelju da će se konačno oženiti svojom verenicom. Majk, koji je ubrzao i odmakao dalje, ubeđen da prijatelj više ne može da ga čuje, kaže: „Spavao sam sa njom“. Međutim, biva šokiran kada iza sebe začuje Kajlovo pitanje „Kako to misliš spavao“?  Ravnodušno odgovara: „Mislim da sam spavao, onako, seksualno“! „Ubiću te“, poviče Kajl i nagazi pedale kako bi stigao prijatelja-izdajnika i obračunao se sa njim. Prijatelji više neće biti prijatelji, bar neko vreme, ali će se ponovo zbližiti u neuobičajenim okolnostima.

Na momente setan, na trenutke urnebesno smešan, uvek veoma dirljiv, film je odmah postigao uspeh. Ispred Kovina i Marvina ugovori su počeli da padaju, zajedno sa zlatnom olovkom kojom je trebalo da potpišu jedan. Dogovor je pao sa moćnim holivudskim studijem „Soni“ o prikazivanju u Americi, a potom u svetu. „Uspon“ je krenuo na svoj uspon osvajajući nagrade na festivalima i taman kada je prošlog proleća trebalo da krene u bioskope, sale su zatvorene zbog pandemije. Premijera je više puta odlagana, da bi se film, pod neobičnim okolnostima, našao pred publikom uoči Nove godine.

U vreme našeg razgovora niko nije mogao da predvidi ovakav sled događaja, ali nam je bilo jasno da pred sobom imamo talentovanog i upornog ljubitelja filma koji je, zapravo, želeo da bude glumac, ali je potom prelomio da mu više leži pisanje priča i njihovo uobličavanje kamerom. Majkl Kovino ima izgled i harizmu legendarnih njujorških glumaca, njegovih sugrađana, iz vremena sedamdesetih – Dastina Hofmana, Roberta de Nira, Al Paćina. Zato je sasvim logična njegova odluka da igra u filmovima koje piše i režira.

– Snimili smo film kakve Kajl i ja volimo da gledamo, a mislimo i publika – kaže Kovino u razgovoru za „Ilustrovanu Politiku“. – Gledaocima su potrebne jednostavne informacije da bi uživali u priči, a ne nerazumljive pouke ili grandiozni uvodi.

Puter od kikirikija

Režiser kaže da u našim životima postoje „toksični ljudi“ kojih ne možemo da se otarasimo, a možda čak i ne želimo, jer ih volimo, i da su baš takvi Majk i Kajl u filmu. Naravno, previše je sličnosti između autora i junaka filma kojima su pozajmili svoja imena, pa i osobine. Ima li istine i u priči o ljubavi sa verenicom svog najboljeg druga?

– Ne, jer Kajl se oženio odavno, pre nego što smo se upoznali – smeška se zlobno Majkl i objašnjava ideju za priču. – Imao sam prijatelja i bivšu devojku koji su završili zajedno. To je bilo mnogo kasnije pošto smo ta devojka i ja raskinuli, ali sam ipak bio uznemiren zbog tog saznanja, iako nisam imao nikakvo pravo ili razlog da se tako osećam.

Dvojicu prijatelja je zbližio posao oko snimanja reklama pre desetak godina, plus smisao za humor i sličan filmski ukus. I siromaštvo koje je pratilo njihove snove da jednom prestanu da snimaju reklame i rade za druge i konačno režiraju i stvore sopstveni film.

– Često smo jedan drugom postavljali pitanje da li zaista želimo da život posvetimo nezavisnom filmu i dođemo u situaciju da nemamo šta da jedemo? Za mene je lakše, mogu da živim i na puteru od kikirikija, ali Kajl ima decu. Uspeh našeg kratkog filma o dva prijatelja na festivalu „Sandens“, naterao nas je da uradimo i dugometražni film na tu temu, jer je dobra ideja. Drama i komedija, smeješ se u bolu dok to gledaš. Dugo pre toga smo bili producenti tuđih filmova i ovo je bila prilika da ponovo stanem iza kamere.

Deluje kao uspeh preko noći, ali ta noć je bila sa malo sna. Kovino je odrastao u Vestčesteru, jedan sat severno od Njujorka. Na univerzitetu „Fordam“ studirao je finansije i knjigovodstvo i prilično se ozbiljno bavio fudbalom. U nekom trenutku je prelomio i odlučio da se bavi filmom, a da mu sport ostane hobi. U Kaliforniji je pronašo univerzitet „Oksidental“ koji ima dobar program za sportiste, kao i za film. Studije su mu se dopale, ali završio ih je ne znajući mnogo o kameri, objektivima i tehnici, jer se program više bavio teorijom. Tada još nije razumeo da su ga profesori naučili najvažnijem – da ume da ispriča priču a da će tehničke stvari moći i sam lako da savlada.

Zaplakao od sreće

Diplomirao je u vreme ekonomske krize kada posla nije bilo na vidiku. „Istovremeno, nisam imao nikave veze u svetu filma“, dodaje Kovino.“ Neko vreme posle diplomiranja sam nastavio da živim u Los Anđelesu i radio razne poslove: kao operater na telefonskoj centrali ili sam za minimalnu platu cepao ulaznice na ulazu u sportsko-muzičku halu „Paladijum“.

Kada je dobio posao pomoćnika produkcije na snimanju filma „Na putu“ svetski poznatog brazilskog autora Valtera Saleša mislio je da mu je krenulo na bolje, ali budžet se raspao i početak snimanja je obustavljen. Tada se vratio kući, u Njujork, da živi sa roditeljima. Počeo je da snima reklame sa bratom koji je upravo bio završio studije režije. Neko vreme su od toga mogli da se izdržavaju. U međuvremenu je upoznavao ljude i zbližavao se sa onima koje je cenio. Jedan od njih je bio i Kajl Marvin.

Osnovali su kompaniju i imaju kancelariju u Los Anđelesu. Šest godina su pristojno živeli od reklama.

– To je bila odlična prilika da uvežbamo ono što smo učili u školi, jer je bilo manje rizično. Firme te plate da uzmeš kameru u ruke i daju jedan minut da nešto snimiš o njima, ali to nije tako kreativno kao kada snimaš svoj film za koji može da se ispostavi da se nikome ne dopada. Imali smo priliku da zaboravimo da smo reditelji, već samo najamni radnici i da radimo sa moćnom tehnikom kakvu nikada do tada nismo videli niti bi mogli da je priuštimo Tu smo stekli samopouzdanje koje smo mogli da upotrebimo i za neke naše priče.

Kovino je počeo sve više da biva producent tuđih igranih filmova, što mu se nije dopadalo.

– Imao sam 25 godina kada sam hteo da režiram svoj film, sakupio sto hiljada dolara i onda sam shvatio da nikada neću namaći još dvesta hiljada, koliko mi je trebalo. Onda sam pomislio da ne bi bilo loše da svoju sposobnost da rešavam probleme ponudim drugima. Tako sam počeo da ostvarujem snove drugih reditelja i njihove ideje pretvaram u filmove.

Sa nekim od tih ostvarenja postigao je zapažene uspehe u krugovima nezavisnih autora i imao priliku da upozna glumce koji će kasnije postati zvezde ili čak dobitnici „Oskara“, kao što su Vigo Mortensen ili Maheršala Ali, Kovinu je, ipak, nešto smetalo:

– Nije bilo mogućnosti za napredovanje. Uradim sve, sav posao, a onda reditelj dobije pohvale i mnogo veći honorar za sledeći film, a ja ne idem sa njim u paketu, ostajem tamo gde sam bio.

Marvin i on posvetili su se pisanju. Tako je nastao kratki film „Uspon“  koji je snimljen tokom jednog dana, uz pomoć prijatelja. Poslali su ga na „Sandens“ i zaboravili na njega. Ali, festival nije zaboravio njih. Kada su Majklu telefonom javili vest da „Uspon“ učestvuje u takmičarskom programu „Sandensa“, on je bio u Parizu, sa devojkom, na obali Sene. Bilo je tri ujutru. Izašao je ispred, da bolje čuje. Zaplakao je od sreće. Znao je da će mu se život promeniti.

I jeste. Preležao je kovid-19 i sa Kajlom napisao dva scenarija za nove filmove koje svi jedva čekamo da vidimo u bioskopima.

 

Tekst i fotografije Srđan JOKANOVIĆ