Specijalni dodatak:zlatna groznica trese Srbiju

Već je mrak polako počeo da se uvlači u požarevačke ulice kada je pedesetogodišnji Milan T. ušao u kafanu na periferiji varoši. Za drvenim stolom prekrivenim kariranim stolnjakom nije sedeo niko. To je njegov sto, njegovo mesto, tu on nekoliko puta sedmično uz pivo priča poznanicima gde je sve bio u potrazi za zakopanim blagom. Priča i uverava ih da je samo pitanje dana kada će da postane bogat.Prišao je stolu, seo, a na drugu drvenu stolicu spustio poveću torbu. Kao i obično naručio je pivo, a kada ga je konobar uslužio, sipao je žućkastu tečnost u čašu, ustao, pogledom preleteo po kafani, pa se obratio konobaru: „Stevo, pitaj goste šta piju”. I nastavio. „Pa, drugari, imam ga”.Onda se nagnuo preko stola, uzeo torbu, otvorio i iz nje izvadio blatnjave polomljene delove ćupa. „To je on, to je njegovo veličanstvo ćup za kojim tragam,evo, kao što znate, više od dvadeset godina”.Reče to, pa spusti rasparčani ćup na sto,onda sede i zaćuta.Znao je, sad će da uslede reakcije.I bio je u pravu.Posle tišine gosti počeše polako da komentarišu. Oni, njemu bliski ustali su i došli da vide šta je to u smiraj ovog petka doneo Milan.– Ćup kao i svaki drugi, pa mogao si ovo da nađeš i u mojoj šupi – našali se njegov drug Rade. – Nego, ako hoćeš da ti verujemo, daj neki bolji dokaz.– Bolji dokaz ćete da dobijete kad uskoro budete videli kako živim– odgovori Milan. –Ajde, još jednom u zdravlje, i neka mi je sa srećom.Pilo se te večeri, kaže svedok ovog događaja, do duboko u noć. Iako su neki od gostiju očekivali da će Milan vremenom, a pod blagim uticajem pića da oda tajnu, to se nije desilo. Ali se jeste desilo da je nedugo posle ove družijade Milan otišao kod sina u Austriju. Te da je za novu kuću koju su mu lokalni majstori zazidali u selu i ukrasili lavovima i gde je u dvorište doterao i parkirao dva skupocena automobila kada je posle nekoliko godina prvi put došao, rekao da je to od sinovljeve ušteđevine.