Када две хиљаде гостију буде сведочило крунисању краља Чарлса Трећег у Вестминстерској опатији на наш Ђурђевдан, 6. маја, регалије – поједини предмети који симболизју краљевске дужности и моћи – одиграће улогу коју су имали у тој истој сали пре скоро хиљаду година. Опатија је, почев од 1066. већ била домаћин крунисања 39 монарха.
Ипак већина ових предмета непроцењиве вредности није старија од три и по века, јер су крунски драгуљи уништени, а злато и сребро претопљени у новчиће, након енглеског грађанског рата и погубљена Чарлса Првог 1649. Поново их је израдио краљевски златар по наређењу краља Чарлса Другог 1660-1661. године.
Једна од ретких прекоосталих регалија из грађанског рата је позлаћена сребрна кашика, најстаррија од свих крунидбених предмета, на чију је историју још почетком априла подсетила Бакингемска палата. Кашика у коју се сипа мирисно уље, које је пре миропомазања новог краља и краљице освећено у цркви Светог гроба у Јерусалиму, потиче из 12. века и преживела је чистку регалија Оливера Кромвела (1599-1658). Продата је за 16 шилинга Клементу Кинерслију, званичнику који се бринуо о гардероби Чарсла Првог, а затим и о Кромвеловој. Кинерсли је кашику вратио, неки кажу уз симболичну зараду, за крунисање Чарлса Другог.
Није много млађа ни храстова столица на којој ће седети Чарлс Трећи. Верује се да је направљена око 1300 године. Едвард Први је наручио столицу високу скоро два метра да би на њу ставио Камен судбине који је узео као плен 1296, заједно са шкотском круном и жезлом. Камен, који је служио као место за седење шкотских краљева вековима, данас се чува у Шкотској, али ће се прикључити столици за потребе устоличења Чарлса Трећег.
Првобитно прекривена златним листићима, столица је такође била украшена стаклом у боји, као и сликама птица, лишћа и краља, које је насликао главни сликар Едварда Првог. Позлата садржи оно што је познато као пачворк, ситне, испреплетане тачке које стварају слике и шаре. Столица је за ову прилику била подвргнута вишемесечној рестаурацији (последња је била у 18. веку), јер је упркос свом значају, како се то каже у саопштењу Вестминистерске опатије, „повремено патила током свог живота“. Тако се на полеђини налазе графити из 18. и 19. века за које се верује да су дело локалних школараца и посетилаца. Једна од резбарија гласи „П. Абот је спавао у овој столици 5-6 јула 1800. године“.
Пише М. Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању