Догодило се непланирано да у овој позоришној сезони комад „Велика драма“ слави две деценије живота на сцени београдског Народног позоришта и да истовремено његов аутор Синиша Ковачевић на исту позорницу поставља ново дело „Године врана“. Обе представе су спектакли са много учесника у стварању и доста глумаца на бини, али „Године врана“ нуде много више од сценографије, костима, па и кореографије, јер има плеса и играча.
Директорка Драме овог театра је одушевљена. „Ово може само наше Народно позориште“, каже Молина Удовички Фотез. Наравно, јер под истим кровом су и Балет и Опера, као и кројачка и реквизитерска радионица.
– Не сећам се драмских представа са шездесет људи на бини – каже Синиша Ковачевић. – Заиста не верујем да бих на неком другом месту успео да остварим све што сам замислио. У време проба проносила се вест међу овдашњим глумцима да ако се некоме баш не игра на сцени, да не пролази случајно поред Народног позоришта, јер ће га ухватити на улици и увући унутра да глуми код Синише.
Шта је то смислио Синиша Ковачевић? Причу о судбини Београда током првих година слободе након Првог светског рата, када су нам стигле никад хладније зиме, и када су многи људи ложили паркет из својих станова и књиге из сопствених библиотека да би се загрејали. „Њихове судбине нас још једном уче како је то живети и преживети светски рат“, објашњава Данка Секуловић, драматург представе:
– Попут учитељице која не одустаје од својих ученика, ова историјска прича упозорава и подсећа на жртве које са собом доноси рат, и то у несрећном тренутку, док нам прети Трећи светски рат.
Ова Ковачевићева драма се некада звала „Учитељица“ па је уочи изласка у форми романа променила име у „Године врана“ како се и сада зове, као представа. Београд изнад залеђеног Дунава окупирале су вране – нико их до тада није видео у толиком броју. Оне су постале равноправни грађани престонице и сведоци догађаја, неочекиваних пријатељстава, сахрана у тишини, појаве профитера, учесталост јавних вешања, преког суђења, двобоја, пониженог разума и пуке жеље за опстанком.
– „Године врана“ су моје најзначајније дело и, нећу умрети од скромности ако тврдим да последњих тридесет година у Србији није написан бољи драмски комад – похвалио је себе Синиша Ковачевић.
Упоредио се са ловачким хртом који целог свог живота трага за добрим темама које претвара у приче, драме и романе. Нема објашњење како је и зашто пре двадесетак година написао причу „Године врана“, да ли то има везе са неким другим догађајем у његовом животу или не.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању