Сталаћ. Прва асоцијација је Велика Морава која ту настаје. Потом се помисли на вредан историјски споменик, чувену Кулу Тодора од Сталаћа. Старијима, из времена када је воз био прихватљиво превозно средство, Сталаћ је познат као чвориште са осам колосека на прузи од Београда до Ниша. И по најави кондуктера: ”Следећа станица Сталаћ, стајање десет минута”.
Е, али Сталаћ има и један вредан споменик културе. Реч је о Цркви Светог Духа коју мештани називају и старијом Црквом Свете Тројице, вредног споменичког наслеђа с краја 14. и почетка 15. столећа. И у близини овог храма још једну светињу. Нову Цркву Свете Тројице. И обе цркве имају неку своју причу.
И Сталаћ има причу. Невелико је место, али истраживачи кажу да и праисторију памти. На неколико места у ближој и даљој околини евидентирана су археолошка налазишта. На потесу званом “Укоса” забележени су остаци римског утврђења, локалитет “Кућиште” је из времена раних Словена, а изнад села су откривени остаци објеката из доба Кнеза Лазара.
А ове две цркве налазе се на узвишењу. Изнад места су, али испод платоа на којем су остаци Тврђаве Сталаћ. Претпоставља се да је подигнута у 14. веку. Константин Филозоф бележи да је град 1413. године против војске турског султана Мусе бранио великом храброшћу један од властелина деспота Стефана. Народна песма вели да је то био војвода Пријезда, док народно предање везује град за Тодора од Сталаћа.
О кули је било приче. И она је баш позната. Сада су на ред дошле две светиње. Када намерник стигне до њих, пажњу прво привуче већа црква. Ем што је већа, још је и бела, па се лакше и пре угледа. То је храм Свете Тројице. Или новија црква, како је мештани називају. Нови храм Свете Тројице саграђен је 1939. недалеко од старог, и подигнут је јер старији није више могао да прими све вернике. Унутар храма је крипта у којој почивају земни остаци бораца из овог краја који су страдали у Великом рату. Са десне стране уза зид поређано је неколико крајпуташа. Археолози су својевремено обавили ископавања, нађени су гробови и у њима златни новчићи на основу којих је обављено датовање. Пошто је новац кован крајем 9. и почетком 10. века, уз још неке анализе стручњаци су дошли до закључка да је и храм приближно у то доба сазидан.
Текст и фото О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању