Најбољи НБА играч на свету у папучама из цртаног филма – звучи као пошалица, посебно у модерном друштву у којем је спрега између спорта и брендова врло јака, „затегнута“, такорећи вечна. Спонзори добро знају како да препознају своје идеалне амбасадоре, а онда се милиони само множе. Ипак, Јокић Crocsu „ради маркетинг“ који не може да се плати – и све то без уговора. Изашао је пред новинаре, након победе „Денвера“ над „Даласом“, у папучама из ограничене колекције Minions Classic Clog, које је добио на поклон након учешћа у реклами која промовише филм „Despicable Me 4“.
Зашто је ово преседан у спортском бизнису? У савременом спорту, који је временом постао и синоним за уносан бизнис, највећа пажња долази из најскупљих уговора. Највеће НБА звезде су већ толико ушле у сваку пору брендова са којима сарађују да њихови уговори нису само спонзорства, већ дугорочна партнерства која их обликују у јавности.
Узмимо за пример Џејмса Леброна, који има доживотни уговор са Најком, вредан око милијарду долара, а који превазилази класично спонзорство и функционише као бизнис за себе – са сопственом линијом производа и стабилним приходима који се мере стотинама милиона.
Стефен Кари је с Under Armourom отишао корак даље – не само да има уговор вредан стотине милиона, већ и власнички удео у компанији и сопствени „Curry Brand“, чиме је практично постао бренд унутар бренда. Слично томе, Кевин Дуран има вишемилионски, касније и доживотни уговор са Најком, док Јанис Адетокумбо кроз сарадњу с истим брендом годишње зарађује десетине милиона долара.
Оно што је заједничко свим овим партнерствима јесте потпуна контрола. Бренд одређује шта играч носи, када се производ представља и како изгледа сваки јавни наступ: играчи готово никада не носе конкурентске производе, а сваки њихов излазак у јавност има јасно дефинисану комерцијалну вредност.
Јокић такође има уговор са Најком, тачније, носи производе њихове подлиније Jordan Brand, али то га не спречава да изађе пред медије у кроксицама, будући да овај бренд није директна конкуренција Најку, а и Јокићев уговор с Најком није „sneaker“ (када играч потпише такав уговор обавезује се да носи само патике тог бренда на утакмицама и у јавним појављивањима). Процене су да српски кошаркашки ас на рачун сарадње с Најком годишње заради „тек“ неколико милиона долара, а не десетине милиона као други играчи с „јачим“ уговорима.
Извор Бојана Лазаревић/Bloomberg Adria
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању