Од путописаца до амбасадора
СРБИ У КИНИ

Навршило се тачно 300 година од како је први Србин, бар према расположивим писаним траговима, крочио у Кину и стигао у Пекинг. Био је то гроф Сава Владиславић Рагузински, Србин из Дубровника (1668–1738), дипломата, трговац и гроф царске Русије. Пекинг је био престоница Кине, у којој је владао цар Јонгџенг, један од најважнијих монарха Ћинг династије. У Пекинг, који је тада са околином имао 700.000 становника Сава Владиславић дошао је 28. августа 1726. као изасланик царице Катарине Велике да учествује у руско-кинеским преговорима.

Преговори су били изузетно важни јер су решавали питање границе између Русије и Кине, трговину између две империје, положај руских трговаца, питање руске православне мисије у Пекингу. Савини преговори довели су до Буринског споразума 1727, а затим до чувеног Уговора из Кјахте 1728. који је поставио темеље руско-кинеске границе и трговине. По повратку у Русију гроф Рагузински је објавио књигу „Тајна информација о снази и стању кинеске државе“ и у њој 1731. године описао Пекинг, кинеску државу, војску, трговину, становништво, путеве и обичаје.

Пекинг је 1726. године био велики, утврђени царски град, пун великих зидина и капија. Унутар њих налазили су се Унутрашњи град, Царски град и јужни Спољни град. Царски град имао је сопствене црвене зидове, са карактеристичним жутим глазираним кровним цреповима. У самом центру налазио се Забрањени град као огромна царска палата, ког су чинили велики церемонијални двор, царкска резиденција, храмови, службене зграде, павиљони, вртови и огромно двориште. Јужни спољни град је имао државне канцеларије, палате принчева, команду армије и касарне, будистичке цркве, али и уске улице, мале куће са сивим црепом и зидовима, занатске радње, дућане и пијацу – писао је Сава Владиславић.

У Пекингу су од тог доба опстале царске палате, њих 60, храмови и паркови, њих 1036, а и обичне куће са сивим крововима и зидовима. И ако је пре три века гроф Сава био једини Србин у Кини и у Пекингу, данас у овој земљи од милијарду и по људи има 1500 житеља српског порекла. А у њеној “северној престоници Беијинг” има око 9 милиона Кинеза и 350 Срба.

Наши људи су у већем броју почели да освајају Кину преко Русије, када почетком 20. века пристижу као московски представници, официри Руске војске, учесници Руско-јапанског рата, путници, авантуристи, железнички радници, трговци, писци и новинари.

Саша Ћирковић је, на пример, рођен у Харбину, „леденом граду” на североистоку Кине. Бежећи од Црвене армије возом преко Владивостока 1919. у Кину се доселио Петар Ћирковић. Био је ветеринар из Герзова код Мркоњић Града. Милорад Рајчевић стигао је у Пекинг крајем октобра 1910. Овај први наш велики светски путник писао је за „Мали журнал“, слао извештаје у Београд и обилазио град. Жалио се у извештајима да није нашао „неког свог“.

 

Пише: Марко Лопушина

Фотографије Јелена Лопушина и Архива

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању