Љупка варош симболичног имена
СРБОБРАН

Србобран је градић богате историје, смештен на обали Великог бачког канала, а окружен меандром речице Криваја. Богат је термалним водама, које се не користе у лековите сврхе, али ипак има свој извор здравља, Жути бунар. У центру, подно слатке стрехе непрекидно тече вода. Жута, богата јодом.

Најстарији писани подаци о настанку Србобрана, потичу из 1338. године. Дуго је носио назив Сентомаш, или сличну верзију имена Свети Тома, а према мађарским изворима, средином 18. века додато му је Србоградски или Србоград. После Великог рата и присаједињења Војводине Србији добија данашње име, по утврђењу-шанцу који је током револуције 1848. изграђен код данашње Србобранске улице. У њему су били ушанчени Срби, па је симболично прозван србијански, а касније Србобран. Борбе су у то време вођене за национална права и жељену аутономију Срба у бившој Аустроугарској, а борба је названа „Битка код Сентомаша“.

Србобран је једно од малобројних места које има своју Калварију, а она се први пут помиње 1868. када су тадашњи представници католичке цркве одлучили да треба ту да је изграде. Изабрали су локацију између Бечејског пута и Криваје које у то време није било насељено. Калварија на латинском језику значи исто што и голгота на јеврејском –  место страдања.

Плодна земља је својевремено изнедрила и велепоседнике. Најчувенија је породица Дунђерски, коју мештани памте и по доброчинству. И данас се могу видети велелепна здања некада најбогатије пречанске породице. На овдашњем православном гробљу је капела Дунђерски, коју је сазидао Лазар, отац Ленкин, која је вероватно и најпознатији члана породице захваљујући љубави и перу великог романтичара и песника Лазе Костића. На улазу у гробље је Маузолеј Стевана Дунђерског. Подсећа на куполе средњевековних српских манастира. Изграђен је од белог камена. Изнад улаза је плоча са фреском Светог Георгија (крсна слава Дунђерских). Преко неколико широких степеница стиже се до широког улаза. Два импозантна стуба од црног мермера украшавају улаз. Унутрашњост маузолеја са леве (северне) и десне (јужне) стране украшена је зидним фрескама, које су веома оштећене и угрожене од капиларне влаге. У маузолеју су сахрањени Стеван, његова супруга и њихови потомци. Маузолеј је изграђен за живота Стевана Дунђерског за 3.500.000 ондашњих динара или око двеста вагона пшенице. Стеван је био син Новака и унук деда Геце. Рођен је у Србобрану 1860. а умро 1935. Био је сјајан домаћин краљу Александру Првом Карађорђевићу (тада регенту), приликом његовог боравка у Србобрану 25. јула 1919.

Стотинак метара од јужног гробљанског улаза с десне стране главне гробљанске алеје, подигао је најмлађи Гедеонов син Лазар-Лаза цркву у славу свог оца. Као велики родољуб и познавалац страдалничке историје свог народа, Лаза Дунђерски је знао да су Срби на зидовима својих манастира сачували ликове и успомене на своје владаре, од настанка до пропасти своје државе. То је доприносило очувању наше националне свести. Ова историјска чињеница као и успомена на поштованог и вољеног оца, били су разлог и подстицај да подигне овај значајан споменик. У крипти ове цркве су сахрањени Гедеон и његови потомци. Црква Светог Георгија је подигнута 1884, има један торањ, дуга је петнаест, а широка осам метара. Изнад улаза у цркву је фреска Светог Георгија и спомен плоча.

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању