Средњошколци стипендисти из Србије и региона заједно у Кембриџу

Тринаесторо средњошколаца из Београда, Новог Сада, Ниша, Свилајнца и Сремских Карловаца добило је стипендије за Енглеску и Америку где ће похађати наставу у најпрестижнијим школама. Неки од њих ће тамо наставити студије, други ће се вратити, а свако од њих и њихових педесет претходника представља Србију на
најбољи могући начин, каже Александра Марковић, координатор британског „Ејч-Ем-Си” и америчког „Асист” програма у оквиру којих се реализује овај пројекат

Београђанка Тара Чолић говори пет страних језика, такмичи се у скијању, свира на виолини и одмерава своју виртуозност на том жичаном инструменту са вршњацима из целог света, глуми у „Дадову“, иде на часове соло певања… То није све што Тара учи и уме да ради, али толико је у трену могла да се сети Александра Марковић, власница приватне школе „Т &Т“ на београдском Петловом Брду и координатор британског „Ејч-Ем-Си“ и америчког „Асист“ програма преко којих средњошколци, махом гимназијалци, из Србије одлазе на (до)школовање у најјелитније светске средње школе. Тара је од овог септембра ученица Фицвилијам колеџа који се налази у Кембриџу, градићу са 32 универзитета чије дипломе отварају сва врата широм планете. При том, њени родитељи, као ни родитељи осталих деветоро наших ученика који су са Таром почетком септембра сто најчувенијих универзитетских центара у свету, нису морали да продају „краву и имање“ да би послали децу на школовање у бели свет. Јер, они су стипендисти добротворне организације „Ејч-Ем-Си“, стопроцентни или са делимичним учешћем родитеља у трошковима школовања. Њихова деца су то изборила својим знањем, способношћу, одлучношћу, својим карактером и личношћу. Претходно су прошла два круга тестирања и интервју са представницима „Ејч-ЕмСи“. Исто је важило и за троје ученика који су прелетели Атлантик, да би, преко „Асиста“, бесплатно похађали једну школску годину у престижним америчким колеџима.

– Из Америке се деца враћају у Србију да заврше средњу школу, не могу тамо да остану после те године дана, док у Британији, ако буду успешни у првој, остају на стипендији и другу годину, чиме фактички завршавају тамо средњу школу. Онда под истим условима као британски ученици могу да конкуриши за упис на њихове универзитете. Годишња школарина на универзитетима, у просеку, за Британце кошта девет хиљада фунти, а за студентсе из Србије 25. 000 фунти. Њихови студенти се задуже око 50.000 фунти за студирање, па кредит враћају кад се запосле. И то јесте проблем, јер нису ни дошли до дипломе, а већ су задужени – објашњава Александра. – За наше прилике и то су огромне паре, а да не причамо о оних сто хиљада фунти. Међутим, када су деца сјајна, а наша јесу, Британци нађу решење. Тако је, на пример, Андреј Ивановић, који је добио стипендију преко „Ејч-Ем-Сија“, ипак успео да упише конзерваторијум, а да се родитељи не задужују.

Андреј је овде свирао на клавиру, кад је отишао у Британију латио се оргуља. Постао је фантастичан оргуљаш и, логично, хтео је и да студира свирање на том инструменту. Проблема око пријема на студије није било, али јесте око финансирања. Његови средњошколски професори су му помогли тако што су успели да га једну годину убаце на факултет да ради као демонстратор и заради новац за упис на студије.
– Кад деца полете са „Тесле“, а у овој организације за осам година их је полетело шездесет-троје, никад не знаш како ће се прича завршити. Нека деца остану да наставе школовање, нека се врате овде на студије. Ако желе овде да студирају, имају олакшице при пријему на жељени факултет, јер сваки факултет има неколико места за децу са дипломама иностраних школа која фактички и не полажу пријемни – прича Александра Марковић.
– А и на студијама им буде лакше. Јер, тамо у средњим школама они имају три-четири предмета, бирају сами које ће да уче, а професори их саветују да изаберу области које ће студирати. Тако једна наша ученица која се вратила овде и уписала молекуларну биологију каже да је она из биологије тамо учила оно што сад учи на факултету.

Наставак прочитајте у броју 3111.