Хладан зној је облио научнике када су схватили да вулкан Јелоустон у америчкој држави Вајоминг даје назнаке да може да експлодира. Прате стручњаци уредно понашање овог, како су га назвали супервулкана, али последња мерења су их озбиљно забринула. А она веле да његова експлозија може да се догоди сваког тренутка.
Већ годинама било је најава да се нешто догађа испод површине где се гомила магма, али су рачунице говориле да од било какве активности нема још говора. И до тада су о овом вулкану, чија ерупција може да из корена промени свет, стручњаци само у претпоставкама говорили. Шта би било кад би било. Сада научници упозоравају да је време да се говори: „Може ускоро да буде”.
А зашто овај вулкан толико брине научнике? И зашто су донедавно били сигурни да он не може у скорој будућности да постане активан?
Јелоустон је на свету највећи подземни вулкан. Испитивања су показала да је дугачак око осамдесет, а широк безмало педесет километара. Оно што је научнике дигло на ноге јесте једно мерење и једна појава. Устврдили су, наиме, да се кратер у последњој деценији подигао за више од двадесет сантиметара што недвосмислено говори о томе да се магма у њему убрзано гомила. Приметили су, такође, и да се емитовање хелијума-4 драматично повећало. Присуство овог гаса веома је изненадило научнике, јер избацивање хелијума потврда је, односно најава вулканске активности. Последњи извештаји показали су да количине хелијума-4 прелазе количине које се налазе у кори вулкана што је знак да хелијум долази из вулканске дубине. Научници су поручили да никада пре, односно за наших живота, није дошло до овакве активације овог Јелоустона.
Овај вулкан се доста разликује од познатих у свету, јер је његово гротло под земљом. И за разлику од других, где из гротла повремено изађу магма и пепео, те се тако вулкани ослобађају притиска, овде се све гомила под земљом. А када се на четири хиљаде квадратних километара нагомила магма, па експлодира, онда о последицама може само да се нагађа. А оне су, како год, катаклизмичне. Јер, још 2014. године научници из САД упозорили су да вулкан у Јелоустону кључа, а да би у случају његове ерупције, градови у кругу од 300 миља били потпуно прекривени пепелом до колена.
Израчунали су стручњаци и размаке у којима се ерупције догађају. Геолог Боб Кристијансен је истражио па објавио да је Јелоустон први пут експлодирао пре 1,8 милиона година, после тога пре 1,2, па последњи пут пре око 640.000 година. Кристијансен каже да живимо у време када је реално очекивати да се деси нова ерупција и да њена снага не може да се мери ни са једном експлозијом која се одвајкада па до данас догодила у свету.
За разлику од Кристијансена има научника који мисле да је размак између ерупција много краћи. У студији научника из Бристола наводи се да се катастрофалне ерупције догађају на сваких седамнаест хиљада година, а да би ерупција овог вулкана била толико јака да би сигурно у потпуности променила постојећу климу на Земљи.
–У претходној анализи из 2004. године писало је да се овакве ерупције догађају на сваких четрдесет пет или више хиљада година – каже Џонатан Руџер, један од истраживача активности вулкана. – Сада се то умногоме променило. Последње две суперерупције биле су пре триста и пре двадесет хиљада година. Имали смо среће што се ниједна ерупција од тада није догодила. Природа није увек прецизна, зато морамо да будемо обазриви, јер претња увек постоји.
Писаних трагова, наравно да нема, па није лако научницима да покажу и докажу прецизно када су се и којим темпом догађале ерупције. Има различитих мишљења, види се. Али, иако се не слажу око тога којом динамиком се дешавају ерупције, слажу се да последице могу да буду чак и погубне по човечанство.
Кад се то догоди, кажу научници, може да се рачуна на то да ће ерупција у атмосферу да избаци веома много камења, прашине и пепела, као што се то догодило током последње велике ерупције. Лаве би било толико да би затрпала подручје у кругу од 60 километара. Делови Вајоминга, Колорада и Јуте били би затрпани читавим метром пепела, док би пространства средњег запада била прекривена са десетак центиметара таквог пепела.
Тако би страдали делови Америке. А планета би се гушила у прашини и диму. Сумпор-моноксид би гушио све живо, а прашина би обмотала Земљу и тако настали облак не би дозвољавао сунчевој светлости да стигне до нас. Зато би дошло до драматичног пада температуре, па би све оно чему је сунчева светлост и топлота потребни страдало. Како наводи Брајан Валш у својој књизи „Крај времена“, извештај Европске фондације за науку о екстремним геолошким опасностима из 2015. године назвао је то што би се могло догодити „највећом катастрофом од почетка цивилизованог живота на Земљи“.
– Ако Јелоустон експлодира, манималне шансе да преживе они са простора Северне Америке јесте да одатле побегну што даље – каже др Џерзи Заба, геолог са Универзитета у Шлеској, у Катовицама. Он у једном интервјуу процењује да би око пет милијарди људи помрло од глади услед климатских промена.
Не треба паничити, али треба бити обазрив и ослушкивати шта научници кажу. Ипак, најбоље би било да вулкан Јелоустон остане само лепа дестинација туриста који обилазе истоимени најстарији Национални парк под заштитом власти САД-а, а чији је вулкан део.
Пише О.РАДУЛОВИЋ