Шта је истина о штандовима на сајму књига

Међународни београдски сајам књига је једна од најугледнијих културних приредби у Београду и Србији. Сваке године више од 500 домаћих и иностраних директних излагача из 25 земаља представљају своју продукцијупреко 500 програма, 10 изложби, око 190 хиљада регистрованих посетилаца, неколико хиљада учесника, гостију и посетилаца из домена некомерцијалне, друштвене одговорности Београдског сајма, око 1200 aкредитованих представника медија из двадесетак држава. Оганизовање ове велике и најзначајније културне манифестације Скупштина града Београда поверава Одбору београдског сајма књига. У току суприпреме за 63. Београдски сајам књига. Разговарамо са др Зораном Аврамовићем председником Одбора.

Господине Аврамовићу, повод за овај разговор је неколико клеветничких текстова у дневним новинама Блиц о Београдском сајму књига. О чему је реч? 

Да ове новине поштују професионалну етику ви не бисте поставили ово питање већ би прочитали наш одговор. На два клеветничка написа Одбор је послао 1.августа 2018. одговор у шест тачака у којима је оспорио све «тврдње» а запараво идеолошко политичке дифамације Одбора. То писмо није објављено већ је текст потписан са М.Б обновио острашћену критику Шешеља, мене а тек на кашичицу цитирао неколико реченица из писма. Прави пример објективног новинарства. Прави пример слободе медија схваћене тако да се нема слободе за другу страну.

Кажите нам нешто о ономе што нисмо могли да прочитамо?

У току мандата овог Одбора било је безусловне подршке и хвалоспева али и неких критика у смислу побољшања концепције, програма, организације ове престижне регионалне културне манифестације. Ово што је објавио Блиц спада у рубрику скандалозног писање о сајму књига. У текстовима „Скандал на београдском сајму књига“, 31.јул.2018. и „Велики штанд за промоцију злочинца“, 1.август 2018. године, читаоци се доводе у заблуду да је реч о питању излагачког простора на сајму књига једног малог издавача. Ако пажљиво прочитате те написе видећете да је реч о политиком интересу тог листа да себичну причу малог издавача искористи за обрачунавање са Шешељем и СРС.

У тим текстовима се подвлачи израз „ратни злочинац“. Какве то везе има са сајмом књига? И у тексту „Аврамовић без срама: Докажите да је Шешељ ратни злочинац“, од 2 августа, већи део текста је посвећен овој дисквалификацији. 

Ето видите и сами. Тој новини је циљ да преко сајма књига ужива у понављању фразе „ратни злочинац“. Настрану то шта је Шешељ доживео у Хашком трибуналу. Моје је било да им кажем како тај поступак није завршен, јер Шешељ намерава да тражи обнову суђења. Друго, питање је: да је осуђен као ратни злочинац има ли право приступа сајму књига. Треће, треба размислити о једном типу националног карактера Срба. Каква страст у самооптуживању „ратни злочинац“! А када упоредимо његов вербални злочин са другим несрпским неосуђеним злочи нима у другим нацијама са простора накадашње државе, види се право лице неких међу нама.

Блиц се окомио на “Велику Србију”n и књиге овог издавача.

Питање је зашто само на “Велику Србију”. Превидели су чињеницу да „Велика Србија“ годинама излаже на Сајму књига. Она се појављује као издавач, а не као политичка странка. Да су погледали пажљиво списак издавача видели би да још неколико политичких странака има своја издавачка предузећа са другим именом. Можда се они залажу за забрану учешћа “Велике Србије” на сајму књига. Па нека то кажу као заступници „слободе медија“ финансиране из иностранства.

Упадљиво је да Блиц цитира наслове књига овог издавача. Шта желе да тиме постигну?

Блицу се не допадају наслови неких књига Велике Србије. На то има право. Али ствар је шира и захтева озбиљнији приступ. О култури говора и писања могу да расправљају стручњаци који се баве језичком културом. Да се не правимо чистунци на неколико наслова књига. Запитајмо се о језику неких новина, телевизија, филмова, позоришних предства, па чак и књижевних дела која врцају од псовки. Не решавају проблем наслови Шешељевих књига.

Чак су и вашу књигу “Родомрсци и родољупци”, означили као књигу о патриотама и издајницима. 

Уместо да се држе предмета оспоравања лажи о сајму они вређају мене и етикетирају моју књигу коју нису ни прочитали јер не би тако овлаш изрекли суд о њој. То је теоријска анализа националне свесту у српском народу у којој постоје патриотске и антипатри- отске струје и мишљења, при чему овдруге нису обавезно издајничке. Али новинари Блица би имали шта да науче из ове књиге.

Да пређемо на садржај, како кажете, лажи о Сајму књига, коју објављује Блиц. Поред ове политичке употребе Сајма књига за напад на СРС и Шешеља, какву „кривицу“ Блиц приписује одбору сајма књига?

Jедан мали издавач се жалио да није на месту на коме је био прошле године. Померен је за двадесетак метара на друго место. Блиц и тај издавач су схватили да издавач има тапију на то место, да је његово власништво. То је наравно бескрајно далеко од истине. Ниједан издавач нема тапију на место излагања, већ остаје на прошлогодишњем месту или се помера у складу са новим референцама издавача. Сваке године долази до одређених промена места излагања и то је очекивана вест за издаваче. Одбор Београдског сајма књига, има мандат да организује расподелу простора издавачима по критеријумима који су годинама на снази. То су подаци о броју првих издања, наградама, преводима, годишњем промету, броју запослених и ликвидности, година оснивања и награде. Ови критеријуми обезбедили су висок степен објективности у расподели излагачког простора, захваљајући уважавању досадашњег искуства и стручних мишљења .

У текстовима Блица пише да се издвачима одузима простор.

Пресна лаж је да се неком „одузима простор“ као што пише Блиц. Већ сам рекао да издавачи нису власници простора. А замислте какава је то катастрофа да издавач промени место излагања! Промена места „Велике Србије“ је на истој платформи Хале 1 у истом луку, а не из једне у другу халу или у арену Хале 1.

Како гледате на овакве и сличне кампање у којима предњачи Блиц?

Манифестација књиге заслужује да се о њој говори као о култури. У том смислу расправљало би се о издавачком сектору у целини и књигама које објављују. интерсантно је да се неки издавачи буне због седам дана сајма а не питају се шта раде током целе године. Читаоци купују или не купују књиге. Блиц и његови помагачи теже политичкој моћи тако што ће инструментализовати сајам књига. Скандалозни наслови, лажне информације, померање тема са културе на политку, средства су за освајање власти у култури. Увек је важно проникнути у праве намере клеветника.

Наставак можете прочитати у броју 3106.