Алкализујте своје тело, тачније учините га базним, и тако направите револуцију у бризи о свом здрављу – поручује др Теодор Баруди аутор бестселера „Алкализујте се или умрите“. Наслов књиге звучи веома драматично али др Баруди сматра да се свет суочава са највећом здравственом кризом у историји, да се чак и болести које смо искоренили у прошлости поново појављују у све опаснијим облицима јер синтетички лекови више нису делотворни. Зато доктор гласно говори: – „Алкализујте се! Откријте како хемијски, прехрамбени, физички, физиолошки и духовни чиниоци утичу на ваш организам у контексту кисело-базне равнотеже“.
Др Баруди је својим опсежним истраживачким радом и клиничким сазнањима показао да су болесна стања непосредно повезана са киселошћу организма. Загађени ваздух који удишемо, као и непрочишћена храна и вода представљају само део тог проблема. Бројни стресни фактори – физички, емотивни, душевни, а такође и духовни – у телу изазивају настанак отпадних киселина и нарушавају кисело-базну равнотежу.
У својој књизи аутор наводи и како можете урадити тест какво је кисело-базно стање вашег организма али и како да на правилан начин поново успоставите равнотежу. Помаже, свима који то желе да сазнају и како да одаберу намирнице које стварају базност, даје 21-дневни план исхране за стварање базности али и открива које су то супернамирнице које организам чине базним.
Шта је базно, а шта кисело?
У првом делу своје књиге др Баруди нас учи шта је то базно а шта кисело и истиче да је изузетно важно знати чињеницу да се све болести развијају као последица једног јединог узрока – превелике количине отпадних киселина које настају у ткивима. Како онда да сазнамо да ли је наш организам „закисељен“?
Потребно је да се ураде анализе крви, мокраће или пљувачке. Иако данас још увек тим претрагама не можемо тачно утврдити до које је мере тело закисељено, постојећим методама можемо доказати присутност отпадних киселина у телeсним течностима (крви, лимфи, мокраћи, пљувачки). Могуће је измерити алкалност телесних течности али не и стање у телесним ткивима (кожи, органима, жлездама, мишићима, тетивама, артеријама и венама). Наш организам функциониште тако да отпадне киселине које не може да излучи, поново упија из дебелог црева одакле их, посредством јетре, шаље назад у крвоток и одлаже у ткивима. А управо те, у ткивима одложене отпадне киселине, одређују хоће ли наш организам бити здрав или болестан! Тек када излучите вишкове отпадних киселина можете живети здравим животом.
Сва унесена храна и сви доживљаји (физички, емотивни или душевни) који утичу на дешавања у телу, одражавају се на алкалност односно киселост урина. Какву онда улогу у телу играју базе и киселине? Дају ли или узимају енергију? Треба знати да реакција у којој настају базе јесте свака хемијска промена у телу због које се његова енергија повећава, а мокраћа постаје базна. А реакција у којој настају киселине јесте свака хемијска промена у телу због које се његова енергија смањује и мокраћа постаје кисела.
Алкалност или киселост материје утврђујемо помоћу pH вредности (концентације јона водоника). При том меримо концентрацију хидроксидних јона (OH) који дају pH вредности веће од 7 и базну реакцију, или пак концентрацију јона водоника (H) који дају pH вредности мање од 7 и киселу реакцију.
Припремила Б. Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању