Структурирање наших живота, приватних и пословних обавеза, представља само наизглед једноставну ствар. Велика већина људи се напросто губи у мноштву обавеза, жеља, пословних задужења и неретко упада у море проблема.
Марк Зао-Сандерс, аутор књиге „Тајмбоксинг“ је био „један од нас“ – од нас који желимо све да стигнемо, али без ефикасно постављеног распореда.
И он је имао оно стално присутно осећање да је увек заузет, али никад заиста продуктиван. А да притом жуди за једноставнијим и испуњенијим животом. Зато је решио да се позабави релативно новом вештином, тајмбоксингом, и да трансформише начин на који управља својим временом.
Тако је, у свету у којем смо затрпани пословним и приватним обавезама ова књига конкретан и применљив водич за свакога ко жели да пронађе више простора за оно што је заиста важно. Има јасна и кратка поглавља где нас аутор уводи у дисциплину тајмбоксинга и истражује предности увођења метода управљања временом у наш свакодневни живот. И што је најважније показује како да све то претворимо у трајну навику. Како да научимо да поставимо јасне приоритете и фокусирамо се на конкретне циљеве.
Шта је онда неопходно? Тајмбоксинг нас води кроз кораке неопходне за постављање ефикасног распореда почевши од идентификације кључних задатака пре него што их поделимо у временске блокове којима се лако управља.
Аутор каже да је своју каријеру почео пре више од двадесет година и да у прво време није имао никакву контролу над њом. Прихватао је сваку поруџбину и посвећивао време ономе ко је најгласније тражио његову пажњу. Правио је спискове обавеза без идеје да их разврста по приоритету. Па је тако правио и елементарне грешке и није успевао да заврши најхитније послове често наилазећи на неодобравање и критику. После неколико месеци таквог мучења смислио је једноставан систем који је назвао „дневни план рада“ и одабрао приоритете са списка, унео их у електронску табелу, проценио колико ће времена бити потребно за сваки од њих (у јединицама од 7,5 минута) јер су се оне лако сабирале у четвртине, половине сата и пун сат) и не крају, када би их завршио, прецртавао их је да су урађене. Ситуација се знатно поправила и он је успевао да по завршеним обавезама адаптира систем у ходу осећајући да има више контроле. А табела му је јасно показивала колико је сваког дана имао радних сати, те је имајући дигиталну архиву било јасније и колико је био продуктиван.
С временом му је ишло све боље и када је погледао уназад на десет година својих календарских уноса, уочио је охрабрујући, поучну еволуцију своје праксе тајмбоксинга. У смислу да је у радном дану било све мање празног хода, величина тајмбоксова се полако стандардизовала, њихов назив је бивао све јаснији и почео је да означава календарска поља различитим бојама како бих их летимице одредио у смислу колико времена посвећује којој области живота. Приметио је и да су све већи комади његовог „нерадног времена“ улазили у календар и то му је заиста променило живот. После само пет година редовне праксе он је бивао све очаранији новим начином живота и пожелео је да помогне и другима.
Припремила Б. Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању