Šta je Tereza Mej želela, a šta je postigla posetom Africi?

U martu sledeće godine okončava se „bregzit“, a da Velika Britanija još do kraja ne zna kako će izgledati ekonomija i život građana posle istorijskog razlaza sa Evropskom unijom.

Mnogo nepoznanica i malo konkretnih odgovora doveli su i do krize kabineta Tereze Mej, ali i do nezadovoljstva u njenoj Konzervativnoj stranci. Ni julska poseta Donalda Trampa, predsednika tradicionalno jakog saveznika Velike Britanije, nije donela smirivanje na unutrašnjem planu. Naprotiv. Tereza Mej je rešila da iskorači iz dosadašnje prakse oslanjanja na Ameriku i Evropu i baci se na nove-stare saveznike, bivše britanske kolonije u Africi – Južnoafričku Republiku (JAR), Nigeriju i Keniju. Sve radi produbljivanja i jačanja britanskog globalnog partnerstva, kako je saopštila pre polaska na put na koji je povela i predstavnike 29 kompanija, potencijalnih investitora u ove afričke zemlje.

Slučajno ili ne, tek njena prva, trodnevna, afrička turneja, završava se u trenutku kada njeni domaćini, kao i većina lidera afričkih država, pakuje kofere za Peking, gde ih, u okviru Foruma o kinesko-afričkoj saradnji čekaju susreti sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i čelnicima najvećih kineskih kompanija i banaka. Ovaj samit u Pekingu dolazi posle druge posete kineskog predsednika Sija Africi, kada je posetio Senegal, Ruandu, Mauricijus i Južnu Afriku.

A šta je Kina za Afriku, ali i dojučerašnji britanski ekonomski i politički oslonci, Evropska unija i Sjedinjene Države, najbolje pokazuju podaci koje saopštava Bi-Bi-Si. U 2015. godini ukupna trgovina između Afrike i Velike Britanije iznosila je 36 milijardi dolara, ali ta cifra za EU kao celinu bila je čak 305 milijardi dolara. Iste godine trgovina između Kine i Afrike vredela je 188 milijardi dolara, a između SAD i „crnog kontinenta“ 53 milijarde dolara. Iz straha da stvari po Britaniju ne budu još gore, posle razlaza sa Briselom, Mejova je u Afriku ponela i obećanje da će i nakon „bregzita“ afrička preduzeća imati pristup tržištu Ujedinjenog Kraljevstva pod istim uslovima kao i sada. Ali, teško da će sa tim napraviti zaokret u u svoju korist u odnosima sa svoja tri najveća afrička trgovinska partnera. Jer, kako reče vlasnica „Irvin Partners“, firme u ekspanziji u JAR koja posluje i u Londonu: „Dobrodošli su i gospođa Mej i Kinezi, ali ćemo mi, kao i svaka zemlja u razvoju, poslovati sa onim ko nam najviše odgovara“.

Nigerija je, po svemu sudeći, za svog prioritetnog ekonomskog partnera, već izabrala Kinu. U vrhu liste „glavnih“ za Nigeriju su već svoju poziciju zauzele i SAD, a Britanija tek treba da se pozicionira, ako uopšte ima moći, i ako joj spomenute države ostave prostora. Jer, samo za ilustraciju, Kina u najmnogoljudnijoj (180 miliona stanovnika) afričkoj državi i najvećoj ekonomiji na tom kontinentu, gradi hidroelektranu Mambila na reci Dongo vrednu 5,8 milijardi dolara. U januaru prošle godine kineski zvaničnici su najavili da planiraju da u Nigeriju ulože 40 milijardi dolara. Gradnja pruge, duge 1402 kilometra, kojom se unutrašnjost Nigerije povezuje sa obalom, uveliko odmiče. Samo u ovaj projekat Kina je uložila dvanaest milijardi dolara.

Kenija nije ugostila nekog britanskog premijera više od trideset godina. Za to vreme, ova država u istočnoj Africi, postala je treći najveći izvoznik rezanog cveća u svetu. Evropskoj uniji isporučuje ruža više nego bilo kojoj zemlji na svetu, ali problem posle „bregzita“ može da nastane jer su te ruže, kao i čaj, sveže voće i povrće i drugi poljoprivredni proizvodi, reeksportovani iz Velike Britanije na tržišta drugih članica EU. Kenija je stoga zabrinuta da se to tržište ne poljulja, jer je u industriji cveća zaposleno više od pola miliona stanovnika. Međutim, otvaraju se i druga tržišta za kenijske izvozne adute. Samo tri dana pre nego što će se sresti sa Mejovom , kenijski predsednik Uhuru Kenijata razgovarao je sa Donaldom Trampom u Beloj kući. Kenijata je Vašington posetio povodom obeležavanja pet i po decenija diplomatskih odnosa Republike Kenije i SAD, a vratio se, između ostalog, sa dogovorom o uspostavljljnju direktne avionske linije između Najrobija i Njujorka od oktobra.

Britanci se pitaju sa čim će se njihova premijerka vratiti iz Afrike, svesni da izvođenje tradicionalnog plesa sa srednjoškolcima u Kejptaunu neće mnogo pomoći u resetovanju odnosa sa bivšim kolonijama. Si Đinping nije igrao na kartu sentimentalnosti, niti istorijskih veza, ali je jasno da sve više afričkih zemalja Kinu doživljava kao prijateljsku zemlju i pouzdanog investitora. I tu se zadugo ništa neće promeniti, sviđalo se to Britancima, ili ne.

Nastavak možete pročitati u broju 3110.