Шта је Тереза Меј желела, а шта је постигла посетом Африци?

У марту следеће године окончава се „брегзит“, а да Велика Британија још до краја не зна како ће изгледати економија и живот грађана после историјског разлаза са Европском унијом.

Много непознаница и мало конкретних одговора довели су и до кризе кабинета Терезе Меј, али и до незадовољства у њеној Конзервативној странци. Ни јулска посета Доналда Трампа, председника традиционално јаког савезника Велике Британије, није донела смиривање на унутрашњем плану. Напротив. Тереза Меј је решила да искорачи из досадашње праксе ослањања на Америку и Европу и баци се на нове-старе савезнике, бивше британске колоније у Африци – Јужноафричку Републику (ЈАР), Нигерију и Кенију. Све ради продубљивања и јачања британског глобалног партнерства, како је саопштила пре поласка на пут на који је повела и представнике 29 компанија, потенцијалних инвеститора у ове афричке земље.

Случајно или не, тек њена прва, тродневна, афричка турнеја, завршава се у тренутку када њени домаћини, као и већина лидера афричких држава, пакује кофере за Пекинг, где их, у оквиру Форума о кинеско-афричкој сарадњи чекају сусрети са кинеским председником Си Ђинпингом и челницима највећих кинеских компанија и банака. Овај самит у Пекингу долази после друге посете кинеског председника Сија Африци, када је посетио Сенегал, Руанду, Маурицијус и Јужну Африку.

А шта је Кина за Африку, али и дојучерашњи британски економски и политички ослонци, Европска унија и Сједињене Државе, најбоље показују подаци које саопштава Би-Би-Си. У 2015. години укупна трговина између Африке и Велике Британије износила је 36 милијарди долара, али та цифра за ЕУ као целину била је чак 305 милијарди долара. Исте године трговина између Кине и Африке вредела је 188 милијарди долара, а између САД и „црног континента“ 53 милијарде долара. Из страха да ствари по Британију не буду још горе, после разлаза са Бриселом, Мејова је у Африку понела и обећање да ће и након „брегзита“ афричка предузећа имати приступ тржишту Уједињеног Краљевства под истим условима као и сада. Али, тешко да ће са тим направити заокрет у у своју корист у односима са своја три највећа афричка трговинска партнера. Јер, како рече власница „Ирвин Партнерс“, фирме у експанзији у ЈАР која послује и у Лондону: „Добродошли су и госпођа Меј и Кинези, али ћемо ми, као и свака земља у развоју, пословати са оним ко нам највише одговара“.

Нигерија је, по свему судећи, за свог приоритетног економског партнера, већ изабрала Кину. У врху листе „главних“ за Нигерију су већ своју позицију заузеле и САД, а Британија тек треба да се позиционира, ако уопште има моћи, и ако јој споменуте државе оставе простора. Јер, само за илустрацију, Кина у најмногољуднијој (180 милиона становника) афричкој држави и највећој економији на том континенту, гради хидроелектрану Мамбила на реци Донго вредну 5,8 милијарди долара. У јануару прошле године кинески званичници су најавили да планирају да у Нигерију уложе 40 милијарди долара. Градња пруге, дуге 1402 километра, којом се унутрашњост Нигерије повезује са обалом, увелико одмиче. Само у овај пројекат Кина је уложила дванаест милијарди долара.

Кенија није угостила неког британског премијера више од тридесет година. За то време, ова држава у источној Африци, постала је трећи највећи извозник резаног цвећа у свету. Европској унији испоручује ружа више него било којој земљи на свету, али проблем после „брегзита“ може да настане јер су те руже, као и чај, свеже воће и поврће и други пољопривредни производи, реекспортовани из Велике Британије на тржишта других чланица ЕУ. Кенија је стога забринута да се то тржиште не пољуља, јер је у индустрији цвећа запослено више од пола милиона становника. Међутим, отварају се и друга тржишта за кенијске извозне адуте. Само три дана пре него што ће се срести са Мејовом , кенијски председник Ухуру Кенијата разговарао је са Доналдом Трампом у Белој кући. Кенијата је Вашингтон посетио поводом обележавања пет и по деценија дипломатских односа Републике Кеније и САД, а вратио се, између осталог, са договором о успостављљњу директне авионске линије између Најробија и Њујорка од октобра.

Британци се питају са чим ће се њихова премијерка вратити из Африке, свесни да извођење традиционалног плеса са средњошколцима у Кејптауну неће много помоћи у ресетовању односа са бившим колонијама. Си Ђинпинг није играо на карту сентименталности, нити историјских веза, али је јасно да све више афричких земаља Кину доживљава као пријатељску земљу и поузданог инвеститора. И ту се задуго ништа неће променити, свиђало се то Британцима, или не.

Наставак можете прочитати у броју 3110.