ДИЈЕТЕ И ИМУНИТЕТ
Шта јести у пролеће

У пролеће неретко осећамо малаксалост и слабост, промена времена нам донесе успаваност и некако нас успори али жеља за мањком килограма у то време, по правилу постаје све интензивнија.

Неретко и поред тога што се осећамо по мало уморни, уводимо рестриктивне дијете што може веома лоше да утиче на наш имуни систем. Правилна исхрана у којој доминирају намирнице богате минералима и витаминима, а при том калоријски уравнотежена, предуслов је за јак имунитет. Како да дијетом не нарушимо имуни систем који нам је важан у време пандемије, питали смо Борјану Депало, нутриционисткињу из Новог Сада.

– У пролеће се, баш као и природа, буди и наш организам. Зато је детокс у пролеће најделотворнији. Јетра је активна и организам је спреман на нове изазове. С обзиром да се сви организми буде у пролеће и присуство бактерија и вируса је много веће него зими, када је напољу температура у минусу. Посебно треба обратити пажњу на унос сировог воћа и поврћа. У  ово доба године  важно је да се уз сваки оброк конзумира по једна сезонска салата. Сремуш је, рецимо идеална намирница која је самоникла а која може већ да се пронађе на тезгама на пијаци. Он има најбоље антибактеријско дејство на организам. Затим, важно је бар једном годишње, а препорука је да се то уради на пролеће, проверити крвну слику и  вредности холестерола, шећера и на основу тих резултата планирати своју исхрану. Дијета никако не сме да подразумева и гладовање, него само промену начина живота.

Шта једна здрава дијета мора да садржи?

У зависности од старосне доби, професије, физичке активности и самог здравственог стања човека, као и његове ухрањености, правилно избалансирана исхрана пре свега мора да садржи довољно и витамина и минерала. То значи да ниједна група намирница не сме да недостаје. Па тако треба да обратимо пажљу на то да се на нашем јеловнику нађу житарице, воће, поврће, месо, махунарке, добре масти… Када смо на рестрикцији, неопходно је само да будемо у благом калоријском дефициту, а не да нагло прекидамо конзумирање одређених врста јела. Такође, битно је да променимо термичку обраду, да заборавимо на пржење у дубокој масноћи и предуго кување, али и да променимо комбинације намирница. На пример, воће се никако не једе одмах после оброка, него минимум два сата након јела, јер на тај начин спречавамо труљење хране у организму.

Пише Бранка Ковачевић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању