Пораст броја заражених који се бележи код нас и у свету, звучи опомињуће. Нови сојеви нам куцају на врата, све већи број земаља опет прелази на рестриктивније мере, делта сој је ушао у Србију… Све су ово информације које забрињавају, па смо о свим пандемијским проблемима који прете разговарали са професорком Медицинског факултета у Београду, др Тањом Јовановић, вирусологом и чланом Кризног штаба за борбу против корона вируса.
– Делта сој вируса јесте присутан у нашој земљи. Сигурно је много већи број особа тренутно инфициран овом варијантом, него што је до сада потврђено, јер се не врши анализа свих вируса откривених у болесничким узорцима. Једино што је сигурно у овом тренутку јесте да ова варијанта још увек није доминантна код нас. У Србији доминира алфа, а по старој номенклатури – британска варијанта вируса. Нове варијанте су последице размножавања вируса и његове жеље да се што боље прилагоди човеку како би се успешније размножавао, па самим тим и успешно циркулисао у популацији… То је логично, јер живот вируса може да се одвија само у живом организму. Без живог организма, вируси брзо пропадају. Тако је променљивост вируса у основи њихове еволуције. Али, нису све новонастале варијанте промениле особине вируса. Неке су потпуно безначајне за вирус, али има и оних које су заразније, па се такве варијанте лакше преносе са инфициране на здраву особу. Обично заразније варијанте утичу и на клиничко испољавање обољења, потребу за хоспитализацијом због теже клиничке форме, па чак и повећане стопе смртности. Такође, нове варијанте вируса могу да утичу на ефикасност терапије, вакцине, али и поузданост лабораторијских тестова који се користе за дијагнозу обољења. Такве варијанте се означавају као претеће и оне забрињавају цео свет јер утичу на ток пандемије.
Колико се тај делта сој разликује од вуханског и британског?
– Основне разлике између вуханске, оригиналне варијанте и нових забрињавајућих варијанти односе се на промене структуре вируса која је одговорна за његово везивање и улазак у ћелију. Ово за последицу има њихово успешније размножавање, тако да се већа количина вируса путем секрета излучује у спољашњу средину. Зато су они заразнији. Тако је британска варијанта за шездесет процената заразнија од вуханске. Она је од марта месеца доминантна у Србији и сигурно је узрок трећег таласа пандемије у нашој земљи. Тада смо имали велике бројеве новозаражених особа по дану и велики број хоспитализованих пацијената са тешком клиничком сликом. Истраживања су доказала да ова варијанта изазива теже форме обољења, али, оно што је добро, ефикасност на антивирусни ефекат антитела као и ефикасност вакциналног имунитета није угрожена.
ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању