Аустралијска компанија „Стрикленд металс“ која обавља истраживања налазишта злата, бакра и сребра на планини Рогозни, оивиченој општинама Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Рашка, Нови Пазар и Тутин, потврдила је да је на лежишту Градина пронашла златну жилу са више од 10 грама злата по тони. Ова компанија и њен извршни директор Paul L’Herpiniere су такође објавили је да је злато из утробе Рогозне апсолутно најквалитетније на планети.
Лежиште на Градини по свој прилици крије само злато. Процене минералних ресурса лежишта очекују се до краја 2025, а до сада је процењено да под Рогозном лежи 231 тона еквивалентног злата.
На Рогозни тренутно ради шест бушилица, од којих чак четири на Градини. Ускоро стиже и седма, а за ову годину Аустралијанци планирају бушење 50.000 метара.
Градина се налази у средишту Рогозне непосредно са десне стране пута Звечан – Нови Пазар на око 1000 метара надморске висине. Налазиште злата је откривено на мање од 340 метара дубине.
Мањи удео злата у руди пронађен је на дубини од 404 метра (5,5 грама злата по тони), док су плиће, на 391,5 метара дубине, пронађене две жиле са по 4,36 грама по тони (појас од 16,7 метара) и 6 грама по тони (појас ширине осам метара), преносе из компанија „Стрикленд металс“.
Ово је резултат првог бушења на Градини ове године и показује, како је саопштила компанија, да то лежиште по свој прилици крије само злато, за разлику од других лежишта на Рогозни – Меденовац, Шанац и Бакарни кањон, на којима рудне резерве укључују и сребро, бакар, цинк и олово.
Иначе, компанија „Србија Зиђин мајнинг“ Бор уложила је пет милиона долара у пројекат истраживања злата и бакра на Рогозни коју спроводи аустралијски „Стрикленд металс“, како је објавила ова компанија. То ће „додатно убрзати истраживање злата на лежишту Градина“, те ће „Зиђин“ том инвестицијом добити 2,4 одсто удела у власништву компаније „Стрикленд металс“. Уласком кинеске компаније у пројекат истраживања на Рогозни, акције „Стрикленд металса“ порасле су за 21 одсто, са девет на 11 центи по једној акцији.
Кампања дијамантског бушења од 50.000 метара биће спроведена до краја 2025. године, а компанија намерава да користи најмање три дијамантске бушилице, уз бушење примарних циљева на локацијама Шанац, Меденовац, Градина и Бакарни кањон.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању