Станови за старе

Сада смо у годинама када размишљамо како да једног дана не будемо на терету својој деци. Унуци су, такође, порасли. Зато желимо да се мало склонимо, али опет да не одемо ни сувише далеко од наших најмилијих. Ако ми будемо задовољни и ако нам пензионерски дани буду испуњени, наша деца неће морати да брину и окупљаћемо се у радости и весељу– каже Загорка Анђелковић (72), председница Фондације међугенерацијског волонтерског центра. док наручујемо кафу у познатом београдском ресторану, ова ситна жена тихог гласа, огромне енергије и господских манира, открива нам да се она и њени пријатељи залажу за колективно становање. Уз образложење да ће повећан број старијих и породицу и државу довести у још незгоднији положај да се о њима старају. кратко, то би био један заједнички објекат (где би свако имао своју стамбену јединицу и заједничке просторије) или појединачне брвнаре. За сада су већ добили плац у околини Београда путем донације, док су у преговорима за још два плаца. При том програм одрживости би им омогућио да живе бесплатно. Бесплатно? Где то има?“, питамо сумњичаво. „У оквиру колективног становања“, одговара Анђелковићева. Звучи невероватна лакоћа са којом ови предузимљиви пензионери решавају препреке. „Од државе смо тражили да нас у таквим заједницама заштите социјално, здравствено и безбедносно. На разговору у Скупштини Србије и у дописима које смо послали Влади Републике Србије истакли смо да нам је потребан простор од 50 до 100 ари, иако бисмо прихватили и 20 ари”, вели Анђелковићева. Први пројекат се односи на објекат са равним кровом и зеленим површинама на којима би еколошким приступом узгајали здраве производе за личне потребе, док би вишак продавали. На спрату би се налазили мини станови, а у приземљу заједничке просторије са кухињом, рестораном и салом за друштвена дешавања, укључујући и бројне радионице.У питању су гарсоњере са тоалетом, спаваћим и радним делом, Програм колекти вног становања за пензионере ај за ста ије з могућност изласка на заједничку терасу, ако је потребно и покретним креветом или колицима. руги пројекат односи се на кућице за изнајмљивање богатој клијентели, такозвани клампинг. Прикупљена средства би, такође, ишла у Фонд за унапређење заједнице и за особље које би одржавало објекат. „Мада би пензионери у почетку све радили сами (чистили, кували)“, наводи Анђелковићева и додаје да су за почетак планирали да буде 30 или 50 станара, односно 25 кућица за 50 људи. Замисао је да свако месечно улаже по 200 евра, за плаћање професионалног тима у објекту, односно за нове програме. У захтевној акцији, ови пензионеринтузијасти могу да рачунају на помоћ читаве екипа домаћих и страних стручњака. Највише им излази у сусрет група стручњака из Словеније са Факултета за архитектуру, а у сталном су контакту и са тамошњим Учитељским факултетом и Домом за старије. „Определили смо се да живимо здраво“, вели Анђелковићева. Од њих су и сазнали да сада може да се изгради кућа са нултом потрошњом струје путем земљине, водене, ваздушне или Сунчеве енергије. Захваљујући савременим решењима, у кућицама ће бити не само хлађења и грејања, већ и проветравања кроз зидове. И да све то није пука замисао или машта, сведочи и решеност ових енергичних пензионера да те кућице поставе најкасније у августу следеће године.

Наставак прочитајте у броју 3117.