Stanovi za stare

Sada smo u godinama kada razmišljamo kako da jednog dana ne budemo na teretu svojoj deci. Unuci su, takođe, porasli. Zato želimo da se malo sklonimo, ali opet da ne odemo ni suviše daleko od naših najmilijih. Ako mi budemo zadovoljni i ako nam penzionerski dani budu ispunjeni, naša deca neće morati da brinu i okupljaćemo se u radosti i veselju– kaže Zagorka Anđelković (72), predsednica Fondacije međugeneracijskog volonterskog centra. dok naručujemo kafu u poznatom beogradskom restoranu, ova sitna žena tihog glasa, ogromne energije i gospodskih manira, otkriva nam da se ona i njeni prijatelji zalažu za kolektivno stanovanje. Uz obrazloženje da će povećan broj starijih i porodicu i državu dovesti u još nezgodniji položaj da se o njima staraju. kratko, to bi bio jedan zajednički objekat (gde bi svako imao svoju stambenu jedinicu i zajedničke prostorije) ili pojedinačne brvnare. Za sada su već dobili plac u okolini Beograda putem donacije, dok su u pregovorima za još dva placa. Pri tom program održivosti bi im omogućio da žive besplatno. Besplatno? Gde to ima?“, pitamo sumnjičavo. „U okviru kolektivnog stanovanja“, odgovara Anđelkovićeva. Zvuči neverovatna lakoća sa kojom ovi preduzimljivi penzioneri rešavaju prepreke. „Od države smo tražili da nas u takvim zajednicama zaštite socijalno, zdravstveno i bezbednosno. Na razgovoru u Skupštini Srbije i u dopisima koje smo poslali Vladi Republike Srbije istakli smo da nam je potreban prostor od 50 do 100 ari, iako bismo prihvatili i 20 ari”, veli Anđelkovićeva. Prvi projekat se odnosi na objekat sa ravnim krovom i zelenim površinama na kojima bi ekološkim pristupom uzgajali zdrave proizvode za lične potrebe, dok bi višak prodavali. Na spratu bi se nalazili mini stanovi, a u prizemlju zajedničke prostorije sa kuhinjom, restoranom i salom za društvena dešavanja, uključujući i brojne radionice.U pitanju su garsonjere sa toaletom, spavaćim i radnim delom, Program kolekti vnog stanovanja za penzionere aj za sta ije z mogućnost izlaska na zajedničku terasu, ako je potrebno i pokretnim krevetom ili kolicima. rugi projekat odnosi se na kućice za iznajmljivanje bogatoj klijenteli, takozvani klamping. Prikupljena sredstva bi, takođe, išla u Fond za unapređenje zajednice i za osoblje koje bi održavalo objekat. „Mada bi penzioneri u početku sve radili sami (čistili, kuvali)“, navodi Anđelkovićeva i dodaje da su za početak planirali da bude 30 ili 50 stanara, odnosno 25 kućica za 50 ljudi. Zamisao je da svako mesečno ulaže po 200 evra, za plaćanje profesionalnog tima u objektu, odnosno za nove programe. U zahtevnoj akciji, ovi penzionerintuzijasti mogu da računaju na pomoć čitave ekipa domaćih i stranih stručnjaka. Najviše im izlazi u susret grupa stručnjaka iz Slovenije sa Fakulteta za arhitekturu, a u stalnom su kontaktu i sa tamošnjim Učiteljskim fakultetom i Domom za starije. „Opredelili smo se da živimo zdravo“, veli Anđelkovićeva. Od njih su i saznali da sada može da se izgradi kuća sa nultom potrošnjom struje putem zemljine, vodene, vazdušne ili Sunčeve energije. Zahvaljujući savremenim rešenjima, u kućicama će biti ne samo hlađenja i grejanja, već i provetravanja kroz zidove. I da sve to nije puka zamisao ili mašta, svedoči i rešenost ovih energičnih penzionera da te kućice postave najkasnije u avgustu sledeće godine.

Nastavak pročitajte u broju 3117.