Кажу да Стари град Котор постоји већ више од две хиљаде година и за све то време остао је једна од најважнијих лука и трговачких раскрсница на Јадрану, рекла бих и најлепша. Иза зидина градске тврђаве очуване су велелепне куће богатијег слоја ондашњег друштва, цркве, куле и фонтане. Све је то сад под заштитом Унеска од 1979. године. Кад крочите међу которске старе зидине, преостаје вам само да уживате и фотографишете ту лепоту. Није тешко замислити како се овде живело пре много векова. У суштини, читав град је један велики музеј.
У кућама, старим и по 300 година, живе староседеоци и гостују туристи. Овде на старим балконима у саксијама цветају геранијум и петунија, у тихим двориштима на жицама се њише тек опрано рубље, око фонтана се играју деца, а увече из препуних барова и ресторана чини се да се чују сви језици света.
Најстарија археолошки евидентирана грађевина унутар града је ранохришћанска базилика из 6. столећа, пронађена испод данашње Цркве Марије Колеђате. Почетком 9. века град добија свог заштитника – Светог Трифуна (у локалној верзији – Трипун), коме се 809. године посвећује меморијална црква.
Око Старог града, који је у облику троугла, дижу се зидине дуге око пет километара, као и брдо Свети Иван где се налази тврђава Сан Ђовани, која потиче, кажу, још из илирског доба. .
Катедрала Светог Трифуна изграђена је 1166. године. У питању је романичка црква која је више пута реновирана после земљотреса који је Котор погодио 1667. године.
Много тога може да се види у бајковитом Старом Котору и за то треба одвојити најмање један дан.
Текст и фотографије Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању