У државним домовима за старија лица, корисницима чији смештај плаћа или дотира држава, на располагању су трокреветне и четворокреветне собе, док су једнокреветне и двокреветне намењене тржишту. „Циљ је да уз проширење капацитета стварамо што хуманије услове за живот за наше старије суграђане“, каже Ненад Нерић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
У Србији има скоро 250 лиценцираних државних и приватних домова, укључујући и одељенске јединице које функционишу у оквиру центара за социјални рад. Попуњеност њихових капацитета није стопроцентна зато што је у Закону о социјалној заштитити наведено да корисник има право на слободан избор услуге и пружаоца услуга социјалне заштите, објашњава нам на почетку разговора Ненад Нерић, државни секретар у Министарству зарад, запошљавање, борачка исоцијална питања, и додаје: Корисник може да будесмештен у државни дом самоуз донето решење Центраза социјални рад, којим сеутврђују и обвезници плаћањасмештаја. Ако корисник немадовољна примања, у складу саПородичним законом, одређује сефинансирање од стране сродникакао доплата у висини његовихфинансијских могућности.Уколико, пак, корисникнема сродника, ондадржава дотира цену смештаја до пуног износа.Процедура подразумева да ако корисник изабередржавни дом у коме нема места, ставља се налисту чекања док се не ослободи адекватно местоу њему, што понекад траје и од шест месеци догодину дана. Наш саговорник каже да је свакогдана на листи чекања од 135 до 200 корисникапри чему су „листе чекања“ најдуже за државнедомове у Београду, а пре свега за Дом „Бежанијскакоса“. Да би се решио тај проблем, спроведена јејавна набавка у којој је закључен оквирни споразумса 40 приватних домова, који су понудили јединственуцену смештаја.
Наставак прочитајте у броју 3116.