Што баш мене Србија да снађе

Или: како смо од Отаџбино, ту сам! дошли до Ubi bene, ibi patria?

Дакле, није питање да ли смо од спремности да погинемо за родну груду дошли до става да је отаџбина тамо где нам је добро; питање је како се то догодило? А да се догодило, више је него јасно из простог увида у непрестано вишегодишње исељавање, у десетинама хиљада, из матице и одласку тамо где је добро (ubi bene). Ако је за утеху, појава уопште није нова: и на латинском језику најпре је писало patria prima cura – oтаџбина (је) прва брига; потом су, највероватније, патрију стигле недаће, па су малодушни паметњаковићи, преци ових данашњих, одлучили да иступе са својим геслом. У начелу, ствар је врло једноставна. Ако сте се родили у Србији, о тој чињеници можете мислити: а) да нешто значи, да се то није догодило случајно, или б) да сте дословно рођени баксуз (тур. бахт суз – среће без), значи несрећник. А можда спадате у оне који уопште немају лични став, па вам овај чланак помогне да га изградите. Добри стари Кант ономад рече, да мало поједноставимо: поступај тако да твоје понашање може постати опште правило. Да видимо, да ли вам се више свиђа опште правило под а) или оно под б)?

Наставак прочитајте у броју 3141.