Сто година од присаједињења Војводине Србији

Првом светском рату ближио се крај, а држава којаа је изазвала, Аустроуграска монархија, распалае и пре него што је капитулирала 3. новембра 1918. године. тој огромној творевини, којом суладали Немци и Мађари, највишее било Словена: двадесет три и поилиона, наспрам дванаест милионаемаца и десет милиона Мађара.та је јаје без жуманцарби у су у овој Дунавској монархији, како су Аустроуграску тада често звали, живели на простору јужнегарске, Војне крајине и Далмације.редином 19. века било их је приближно колико и у Кнежевини Србији, око милион. Сви они су спремноочекали паљење светла у тамнициарода, како су доживљавали овоарство током пола века његовогостојања је била национална структура. Становништво се натом попису изјашњавало непо критеријуму ком народу припадају, већ којимјезиком говоре. Па је таконешто више од шеснаестхиљада Новосађана говорило српски језик, окотринаест хиљада мађарски, више од шест хиљаданемачки и више од хиљадусловачки. Први неформални одбор створен је још крајемоктобра, на иницијативу Јаше Томића,предратног вође Српске народне радикалне странке, и његових страначких присталица. У Суботици, једномод највећих градова Угарске и целемонархије са око сто хиљада становника, они су са виђенијим Србимадоговорили да се створи централнауправа покрајина Баната, Бачке иБарање, што је и учињено. Последњегдана октобра у Великом Бечкереку,данашњем Зрењанину, основан је првиСрпски народни одбор (СНО), а таквиодбори оснивани су широм Војводине са циљем да се преузме локалнавласт и спречи анархија и да се створијединствени српски политички покрет.

Наставак прочитајте у броју 3121.