Од бурека до супа, од тестенина, хумуса и разних сосова до меса и рибе, од лубеница до колача… Свако ко је икада летовао у Турској зна колико разнолика може бити понуда у једном доручку, посебно у популарним туристичким центрима.
Хотели су свесни колико је ова разноликост примамљива, па своје веб странице украшавају фотографијама ресторана, како би потенцијалне госте убедили у своје кулинарске вештине. Многи се стога одлучују за аранжмане „све укључено“, где се јела за сваки укус и узраст нуде готово непрекидно. Ова понуда је посебно атрактивна за породице.
Истовремено, шведски сто постаје мала авантура за многе госте – желе да пробају што је више могуће, па више пута пуне своје тањире. Велики део хране завршава у смећу. Турске дневне новине сада извештавају да саветници председника Реџепа Тајипа Ердогана желе да детаљније размотре шведске столове у ресторанима и хотелима. Као чланови Савета за пољопривреду и храну, у наредним месецима планирају концепт за смањење бацања хране.
У Турској се годишње баци око 8,7 милиона тона хране. Ова бројка долази из најновијег извештаја провладине Фондације за спречавање бацања (ТИСВА), који се ослања на податке Програма УН за животну средину. Према ТИСВА-и, смањење отпада за само два одсто било би довољно да се 360.000 породица снабдева основним намирницама током целе године.
Просечно, свака особа у Турској баци 102 килограма хране годишње – огромна количина за земљу која се годинама суочава са економским проблемима и високом инфлацијом. Рамазан Бингол, члан Савета за пољопривреду и исхрану при Председништву, посебно је критичан према све популарнијем концепту доручка познатом као Serpme Kahvaltı (богати доручак, у слободном преводу). Сваком госту се служи 15 до 20 чинија са сиром, кобасицама, џемом, медом, павлаком, путером и киселим поврћем. Поред тога, ту су и тигањи са помфритом, буреком, јајима и регионалним специјалитетима. Гости толико брзо и у огромним количинима храном напуне свој сто, да једва има места за тањир из којег ћа да једу.
Бингол, који је и председник Удружења угоститељских и туристичких објеката (TÜRES), оштро критикује овај концепт. По његовом мишљењу, половина послужених јела завршава у смећу, па би понуда требало да буде регулисана. У будућности би сваки гост требало да буде у могућности да сам састави свој богати доручак од доступних производа.
– Дијабетичар не може да поједе три или четири чиније џема. Па ипак, аутоматски их узимају – и завршавају у смећу – каже Бингол.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању