Странци уче ћирилицу

У јесењим месeцима већ годинама, широм Америке, многе етничке заједнице одржавају своје фестивале, а најпознатији су грчки, турски и мексички, које посећује и више десетина хиљада људи. И Срби су почели да организују своје фестивале, а телевизијска и новинарска екипa портала www.serbiaworld.info и „Илустроване Политике”, посетила је један такав, врло познат и посећен, у Сан Маркосу, граду на пола пута између Лос Анђелеса и Сан Дијега, у коме је српска заједница веома присутна и активна. Имају добру сарадњу са градским властима тако да сваке године Цркву Свете Петке, у којој се одржава Фестивал, посети и градоначелник Сан Маркоса Џим Дезмонд и остали чланови градске власти. Ребека Џонсон, заменица градоначелника, други пут је на овом српском Фестивалу и ево шта нам је испричала: транци уче ћирилицу До сада нисам много знала о Србима и зато сам овде данас. Уживам, и „наоштрила“ сам се да пробам ову вашу дивну храну. Пробала сам већ ракију, ваљда је то традиција, а сада ћу да окусим и ћевапе“. Сваке године овај Фестивал све више посећују и други народи који живе у Калифор нији, јер желе да се упознају са српском културом и традицијом.

Стигао и конзул из Чикага

Српски Конзулат из Чикага ове године имао је свој штанд, а Фестивал је посетио и конзул Дејан Радуловић, из Чикага, кога смо питали како је прошао сусрет а Србима са западне и јужне обале мерике. Ово је прва посета представника онзулата овом јужном делу Америке, Сан Дијегу и Сан Маркосу. Црквеноколска општина Свете Петке у Сан аркосу позвала нас је да будемо гости а овогодишњем Фестивалу. Имамо ту вој штанд, тако да смо заинтересованим грађанима, који су свраћали да се нформишу о Србији, одговарали на ва постављена питања. Мислим да је во дивна пракса, и није нам први пут а ово чинимо на српским фестивалима широм Америке. Верујем да ће тако ити и у будућности!“ Питамо нашег саговорника која су била најчешћа питања вези са конзуларним процедурама. Више грађана се већ унапред пријавило Конзулату поводом овере одређених докумената која су им неопходна а употребу у Србији, и то је већ било рипремљено и они су се срели са нама, ако да смо могли да финализујемо ову роцедуру. За ту врсту овере докумената отребно је лично присуство, па је нашим ржављанима много значило што смо ошли овде, уместо да они путују у Чикаго ако би завршили овај правни посао.“ век актуелна питања, сазнајемо даље д конзула, односе се на држављанство, ријаву деце за упис у матичне књиге, ријаве венчања, пасоше, царинске потврде. „После Чикага, Калифорнија је најбројнија са српском популацијом, и ми ћемо даље бити присутни, кад буде захтева из вог или било ког дела Америке“. утисцима са Фестивала конзул адуловић каже: „Овде је врло леп мбијент, пре свега сам комплекс Цркве. ајјачи печат ми је оставило велико присуство гостију који нису из српске заједнице, а то није иначе типично за друге српске фестивале у Америци. Дошло је много Американаца, али и припадника других нација јер, изгледа, да су већ навикли да је овај Фестивал један од најлепших догађаја у њиховом крају. Воле да дођу, да осете једну другу културу, да пробају нашу кухињу, као што и ми волимо да посетимо турски, грчки, мексички… Ове манифестације су прилика да се амерички народ упозна са традиционалним српским гостопримством.“

Радионице ручних радова

На Фестивалу смо, између осталих, срели Зору Нинков, из Кикинде, и Ружицу Младеновић, из Београда, које дуго живе у САД. Излагале су своје производе народне радиности, као и домаћу српску храну. Петар Бановић је спремао роштиљ на ћумур, а Бошко Кресовић, мајстор за ћевапе и кобасице, каже да су испекли десетине хиљада ових наших пикантних специјалитета, мало их заљутили, а сви гости су били одушевљени укусом. Млади су организовани у културнометничким друштвима и фолклорним и певачким групама. Неки су рођени у Америци, али су врло поносни на своје српско порекло. Милан Бујошевић и Александар Стојановић, средњошколци, већ увелико свирају хармонику. Кажу да се љубав према родном крају најбоље чува кроз песму и игру. У културнометничком делу програма наступио је црквени хор, који је основан пре 24 године, и на репертоару има старе српске народне и духовне песме. Љиља Павловић је дугогодишњи руководилац културнометничких активности српске заједнице у Сан Маркосу и рекла нам је да је ове године програм изузетно богат. Наступила је певачка група
„Брезе“, из Аризоне, фолклорна група „Морава” из Сан Дијега, као и музички састав „Дијаспора“, из Сан Маркоса. У сали Цркве Свете Петке организована је изложба српске историје и наших познатих личности као што су: Никола Тесла, Михаило Пупин, Вук Караџић… риказана је наша култура, традиција, историја, манастири, народне ношње и обичаји, као и природне лепоте српских језера и планина. За Американце и друге странце организовани су часови ћирилице, сазнајемо од Маје Марковић из „Кола српских сестара“. Организовали смо и радионице ручних радова, хеклања, везења, и то све показујемо заинтересованима“ , прецизира Ивана Синдолић, из Сан Маркоса. Алекса Шкрбић, један од организатора, каже да сваке године одижу ниво Фестивала, што се види и по броју посетилаца. Боравили смо овде два дана и срели велики број људи нашег порекла, чак и друге или треће генерације, који говоре српски језик и врло су информисани о нашој историји и култури. Организатори су нам показали и велики број штандова где се могу купити и наше књиге, часописи, публикације, како за децу, тако и за одрасле. Пуна два дана десетине хиљада Срба се веселило уз песму и игру под шаторима, тако да је у једном тренутку све личило на Сабор у Гучи. Овакви фестивали могу променити мишљење Американаца о Србији и Србима, и то је изузетна прилика да нас боље упознају.

Наставак прочитајте у броју 3117.