У селу Рачак, у општини Штимље на Косову и Метохији, 15. јануара 1999. године дошло је до оружаног сукоба снага безбедности СР Југославије са припадницима такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК).
Иако потпуно раскринкан као америчка подвала, чак је и Хашки суд одбацио оптужнице, „Рачак“ и даље служи као инспирација за нова подмукла и прљава подметања која служе за даљи прогон и етничко чишћење Срба.
Aмеричка обавештајна служба ЦИА преко свог агента Вилијема Вокера успела је да инсценира наводни злочин српске полиције и војске према албанским цивилима.
Један од најбољих српских обавештајаца, генерал Јован Милановић, кроз оперативно присуство у Команди НАТО-а у Бриселу, успео је преко свог обавештајног извора информација из америчке дипломатије да раскринка и разјасни терористичке злочине на пијаци „Маркале“ у Сарајеву 1994. и 1995. године, када је у два наврата убијено више стотину цивила а рањено више од двеста.
Пишући забелешку о тој добро припремљеној супертајној акцији генерал Милановић је упозорио Генералштаб СР Југославије да би слично подметање ратног злочина могло да се догоди и према полицији и војсци СРЈ на КиМ. У концепту који је послужио генералу да напише забелешку дословно пише: „Упозорени смо да ће се тај сценарио поновити на КиМ. САД ће настојати да инсценирају по сваку цену неку акцију ове врсте како би покренули ваздушне ударе на СРЈ“.
Упозорење је достављено 7. августа 1998. године, а акција манипулисања лешевима од стране Вилијема Вокера и ЦИА у сарадњи са албанским терористима изведена је 15. јануара 1999. године, скоро пола године након упозорења.
Бриљантна антитерористичка акција српске полиције коју је водио генерал Горан Радосављевић Гури, која се као пример успешне интервенције изучава у америчким војним академијама, имала је само једну ману – полиција се повукла са лица места и тако омогућила Вилијему Вокеру да у сарадњи са терористима УЧК организује превару – пресвлачење униформисаних и наоружаних терориста у „невине албанске ненаоружане цивиле.
Управо Вокеров судски вештак из Рачка на коме је заснована комплетна превара, фински патолог др Хелена Ранта, само годину дана касније, признала је да је изјаву о наводном масакру дала под притиском Вилијема Вокера, а не доказа. Порекла је своје децидне тврдње у лажном извештају да није било премештања лешева и да су неки „цивили“ убијени из непосредне близине „из прислона“. Имајући у виду последице које је ова подметачина „ратног злочина“ и „масакра цивила“ изазвала, и да се на основу тог међународног лажирања покренула оружана агресија највеће војне алијансе на свету на СРЈ, суверену и независну европску државу, француски часопис „Монд“ је случај „Рачак“ прогласио за највећу светску лаж 20. века.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању