Златне резерве Народне банке Србије достигле су рекордних 51,7 тона. Само током ове године вредност златних резерви увећана је за 1,4 милијарде евра. Део од пет тона купљених у јулу 2024. још се налази у посебном трезору Народне банке Швајцарске у Берну, али када и та количина стигне у Београд, цела национална златна резерва биће физички смештена у домаће трезоре. То је део дугорочне стратегије Народне банке Србије – репатријације злата и постепеног јачања националних резерви, у складу са праксом многих европских држава.
Док из НБС поручују да се тиме повећава сигурност и отпорност система у време глобалне неизвесности, јача економски суверенитет, стручњаци сматрају да овакав потез државе утиче и на поверење грађана, јер многи свој лични новац усмеравају у злато пратећи политику Централне банке.
„Када држава повећава златне резерве, она шаље снажан сигнал да улаже у дугорочну сигурност. То директно јача поверење у динар и у финансијски систем, а истовремено инспирише грађане да размишљају о злату као о облику штедње“, каже Георги Христов, директор „Tavex zlato&srebro“.
Злато је кроз историју служило као сидро у турбулентним временима – штитило је економије од инфлације, геополитичких ризика и финансијских шокова. Зато се централне банке у последњој деценији све више окрећу репатријацији и повећању златних резерви. Немачка, Холандија, Аустрија, Пољска, Мађарска и Румунија вратиле су значајан део свог злата из иностраних трезора, а Србији је то пошло за руком средином 2021. када је у земљу враћено 13 тона које су биле у Лондону и Швајцарској.
О стратегији наше централне банке сведочи податак да су у односу на 2012. годину златне резерве утростучене и њихова вредност износи 5,3 милијарде евра, чак девет пута је већа него пре 13 година, када је износила 0,6 милијарди евра.
“Злато историјски има улогу сигурне активе, што нарочито долази до изражаја у периодима појачаних неизвесности и кризе, а често служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок”, кажу у НБС и додају да су геополитички ризици, али и историјско искуство из појединих ранијих периода утицали на ову одлуку.
„Народна банка Србије купује монетарно злато, златне полуге највишег квалитета на редовној основи из домаће производње – од компаније Србија Зиђин копер из Бора. Од августа 2012. до данас откупљено је 36,8 тона злата, од чега више од половине из домаћих извора”, кажу из Централне банке и додају да све ове куповине злата (које има међународни ЛГД стандард квалитета) обављане су преко једне од најкредибилнијих међународних институција – Банке за међународна поравнања (БИС) из Базела.
Пише Драгана Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању