Да ли незаинтересованост мушкарца за еротски однос крије неку потенцијалну девијантност? И да ли избегавање могућности да се сексуални живот развије кроз љубав и блискост доводи до еректилне дисфункције? Одговоре на ова питања потражили смо од Јосифа Финдановског, психолога и психотерапеута
Сексуални нагон је природни инстикт човека и он увек нађе своје разрешење и зато, ако му се не да прави смер и не отвори се ка љубави, он добија криву путању која „сакати“ људску душу – каже Јосиф Фидановски, психолог, психосоцијални и когнитивно-бихејвиорални терапеут и председник Удружења „Сексин“ из Београда, са којим разговарамо о овој увек „врућој“ теми.
Будући да је секс изузетно важан за психофизички развој и здравље човека питали смо нашег саговорника да ли постоји препоручљива „доза секса“ за здравог човека, рецимо на недељном нивоу?
– Људски организам највише бенефита има када се секс практикује два до три пута седмично. То је права мера за психофизичко здравље. Ипак, најбитније је са којим емоцијама се улази у еротску активност, као и какве су емоције током и после односа. Уколико су емоције све време позитивне, онда се говори о добром сексу. То значи да ће особе, чак и ако не одржавају наведену „дозу“, имати користи од секса уколико му приступе са позитивним емоцијама. Ипак, људи се разликују по потребама за сексом, тако да свако треба да изгради своју задовољавајућу причу, не обазирући се на спољне норме. А то увек укључује освешћивање на љубавном-сексуалном плану.
Шта одређује сексуалну компатибилност партнера?
– Ништа, такво нешто не постоји. До компатибилности се стиже када партнери отворено разговарају о својим потребама и жељама. Не треба остати на тим заблудама да нам неко више или мање одговара у сексу, већ треба радити на томе да оба партнера спознају своју моћ на том плану, односно да истраживачким приступом померају своје границе, које су биле постављене због сексуалних митова и предрасуда.
Који су узроци сексуалне немоћи код мушкараца?
– Узроци могу бити органски, психогени или комбиновани. Органски, најчешће укључују неку физичку акутну или хроничну болест у неуролошкој, хормоналној, васкуларној или уро-гениталној сфери. Осим тога, коришћење одређених синтетских лекова и препарата, попут антидепресива, антипсихотика или против високог притиска, затим конзумирање алкохола или дрога могу негативно утицати на потентност. У психогене узроке најчешће спадају: стрес (на послу или код куће), умор, депресија, генерализована анксиозност, претходне трауме (на пример, сексуално силовање), ниско самовредновање, различите емоционалне блокаде, лош партнерски однос, недостатак љубави у вези, непријатељски став према партнеру, недостатак физичке привлачности, лоша сексуална социјализација, религиозно васпитање, нереална очекивања, одсуство правих услова, недостатак узбуђења. Иначе, психијатри и психолози који се баве овом тематиком избацили су из употребе термин „потенција“ јер се односио на моћ и снагу мушкарца. Међутим, губитак ерекције или слабост сексуалне жеље не имплицира то да је мушкарац мање снажан или мање мушко. Зато је уведен термин „еректилна дисфункција“ са циљем да се мушкарац ослободи тог непотребног дисквалификујућег термина и отвори простор за успешније решавање проблема.
Наставак прочитајте у броју 3161.