Stres i depresija guše seksualnu želju

Da li nezainteresovanost muškarca za erotski odnos krije neku potencijalnu devijantnost? I da li izbegavanje mogućnosti da se seksualni život razvije kroz ljubav i bliskost dovodi do erektilne disfunkcije? Odgovore na ova pitanja potražili smo od Josifa Findanovskog, psihologa i psihoterapeuta

Seksualni nagon je prirodni instikt čoveka i on uvek nađe svoje razrešenje i zato, ako mu se ne da pravi smer i ne otvori se ka ljubavi, on dobija krivu putanju koja „sakati“ ljudsku dušu – kaže Josif Fidanovski, psiholog, psihosocijalni i kognitivno-bihejvioralni terapeut i predsednik Udruženja „Seksin“ iz Beograda, sa kojim razgovaramo o ovoj uvek „vrućoj“ temi.

Budući da je seks izuzetno važan za psihofizički razvoj i zdravlje čoveka pitali smo našeg sagovornika da li postoji preporučljiva „doza seksa“ za zdravog čoveka, recimo na nedeljnom nivou?
– Ljudski organizam najviše benefita ima kada se seks praktikuje dva do tri puta sedmično. To je prava mera za psihofizičko zdravlje. Ipak, najbitnije je sa kojim emocijama se ulazi u erotsku aktivnost, kao i kakve su emocije tokom i posle odnosa. Ukoliko su emocije sve vreme pozitivne, onda se govori o dobrom seksu. To znači da će osobe, čak i ako ne održavaju navedenu „dozu“, imati koristi od seksa ukoliko mu pristupe sa pozitivnim emocijama. Ipak, ljudi se razlikuju po potrebama za seksom, tako da svako treba da izgradi svoju zadovoljavajuću priču, ne obazirući se na spoljne norme. A to uvek uključuje osvešćivanje na ljubavnom-seksualnom planu.

Šta određuje seksualnu kompatibilnost partnera?
– Ništa, takvo nešto ne postoji. Do kompatibilnosti se stiže kada partneri otvoreno razgovaraju o svojim potrebama i željama. Ne treba ostati na tim zabludama da nam neko više ili manje odgovara u seksu, već treba raditi na tome da oba partnera spoznaju svoju moć na tom planu, odnosno da istraživačkim pristupom pomeraju svoje granice, koje su bile postavljene zbog seksualnih mitova i predrasuda.

Koji su uzroci seksualne nemoći kod muškaraca?
– Uzroci mogu biti organski, psihogeni ili kombinovani. Organski, najčešće uključuju neku fizičku akutnu ili hroničnu bolest u neurološkoj, hormonalnoj, vaskularnoj ili uro-genitalnoj sferi. Osim toga, korišćenje određenih sintetskih lekova i preparata, poput antidepresiva, antipsihotika ili protiv visokog pritiska, zatim konzumiranje alkohola ili droga mogu negativno uticati na potentnost. U psihogene uzroke najčešće spadaju: stres (na poslu ili kod kuće), umor, depresija, generalizovana anksioznost, prethodne traume (na primer, seksualno silovanje), nisko samovrednovanje, različite emocionalne blokade, loš partnerski odnos, nedostatak ljubavi u vezi, neprijateljski stav prema partneru, nedostatak fizičke privlačnosti, loša seksualna socijalizacija, religiozno vaspitanje, nerealna očekivanja, odsustvo pravih uslova, nedostatak uzbuđenja. Inače, psihijatri i psiholozi koji se bave ovom tematikom izbacili su iz upotrebe termin „potencija“ jer se odnosio na moć i snagu muškarca. Međutim, gubitak erekcije ili slabost seksualne želje ne implicira to da je muškarac manje snažan ili manje muško. Zato je uveden termin „erektilna disfunkcija“ sa ciljem da se muškarac oslobodi tog nepotrebnog diskvalifikujućeg termina i otvori prostor za uspešnije rešavanje problema.

Nastavak pročitajte u broju 3161.