Тек сваки други дијабетичар узима терапију тачно по упутствима лекара. А управо комплијанса, односно придржавање пацијента прописаној терапији, може да спречи опасне компликације ове болести.
Непридржавање терапијског режима може довести до озбиљних здравствених проблема попут срчаног и можданог удара, слепила, ампутација, неуропатија и попуштања функције бубрега, упозорава професор доктор Теодора Бељић-Живковић, ендокринолог КБЦ „Звездара“. Докторка објашњава да разлога за то има више: убрзан темпо живота, радне и друге обавезе, неедукованост пацијента, као и терапија која није прилагођена пацијентовом начину живота. – Основна терапија, било која, мора да буде прилагођена свакоме појединачно и зато је веома битан разговор. Неки пацијенти кажу: „Доктор ме ништа не пита а преписује ми терапију. Не интересује га да ли имам два или три оброка, да ли живим сам или ми неко кува, да ли сам уопште физички активан.“ Те основне ствари ми морамо да сазнамо од пацијента. Морамо да гa питамо о квалитету њeговог живота, не само да ли ради већ и колико послова ради, колико сати проведе у послу, да ли спава редовно… то све морамо да знамо када одређујемо терапију – наводи докторка Бељић- Живковић. У којој ће се мери дијабетичар придржавати терапије зависи од тога колико је доктор успео да му објасни чему сваки лек служи, да је избор лекова прилагодио управо њему, да му објасни како себе да проверава и контролише. Како докторка Бељић- Живковић даље наводи, лекари најчешће греше што мисле да их пацијенти разумеју и да су запамтили све шта су рекли, а нису му све то записали. Оболелима од дијабетеса живот значајно олакшавају савремени инсулини који омогућавају флексибилност терапије а тиме и бољу комплијансу. – За разлику од оних инсулина који су раније били у употреби и чије дејство није било предвидиво, данас, ако ви правилно дате инсулин, ако се правилно храните и живите нормалним ритмом, савремени инсулини делују предвидиво. Због тога ми свакога ко задовољава услове Републичког фонда за здравствено осигурање преводимо на нове, стабилне, предвидљиве инсулине који су сталног дејства, без варијабилности, те мање изазивају падове и повећања шећера. Пацијент се добро осећа и има поверење у тај инсулин, осећа се сигурно да може да га и сам подеси, мало повећа или мало смањи када је потребно – објашњава Теодора Бељић-Живковић, ендокринолог. Успешна контрола дијабетеса може се остварити само уз поштовање целокупног терапијског поступка који обухвата: одговарајућу исхрану, редовну физичку активност, свакодневно праћење концентрација шећера у крви, као и добру сарадњу пацијента и лекара. Дијабетес је међу водећим узроцима смртности, а од њега болује око 710.000 људи у Србији.