Stručni saveti dijabetičarima

Tek svaki drugi dijabetičar uzima terapiju tačno po uputstvima lekara. A upravo komplijansa, odnosno pridržavanje pacijenta propisanoj terapiji, može da spreči opasne komplikacije ove bolesti.

Nepridržavanje terapijskog režima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput srčanog i moždanog udara, slepila, amputacija, neuropatija i popuštanja funkcije bubrega, upozorava profesor doktor Teodora Beljić-Živković, endokrinolog KBC „Zvezdara“. Doktorka objašnjava da razloga za to ima više: ubrzan tempo života, radne i druge obaveze, needukovanost pacijenta, kao i terapija koja nije prilagođena pacijentovom načinu života. – Osnovna terapija, bilo koja, mora da bude prilagođena svakome pojedinačno i zato je veoma bitan razgovor. Neki pacijenti kažu: „Doktor me ništa ne pita a prepisuje mi terapiju. Ne interesuje ga da li imam dva ili tri obroka, da li živim sam ili mi neko kuva, da li sam uopšte fizički aktivan.“ Te osnovne stvari mi moramo da saznamo od pacijenta. Moramo da ga pitamo o kvalitetu njegovog života, ne samo da li radi već i koliko poslova radi, koliko sati provede u poslu, da li spava redovno… to sve moramo da znamo kada određujemo terapiju – navodi doktorka Beljić- Živković. U kojoj će se meri dijabetičar pridržavati terapije zavisi od toga koliko je doktor uspeo da mu objasni čemu svaki lek služi, da je izbor lekova prilagodio upravo njemu, da mu objasni kako sebe da proverava i kontroliše. Kako doktorka Beljić- Živković dalje navodi, lekari najčešće greše što misle da ih pacijenti razumeju i da su zapamtili sve šta su rekli, a nisu mu sve to zapisali. Obolelima od dijabetesa život značajno olakšavaju savremeni insulini koji omogućavaju fleksibilnost terapije a time i bolju komplijansu. – Za razliku od onih insulina koji su ranije bili u upotrebi i čije dejstvo nije bilo predvidivo, danas, ako vi pravilno date insulin, ako se pravilno hranite i živite normalnim ritmom, savremeni insulini deluju predvidivo. Zbog toga mi svakoga ko zadovoljava uslove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prevodimo na nove, stabilne, predvidljive insuline koji su stalnog dejstva, bez varijabilnosti, te manje izazivaju padove i povećanja šećera. Pacijent se dobro oseća i ima poverenje u taj insulin, oseća se sigurno da može da ga i sam podesi, malo poveća ili malo smanji kada je potrebno – objašnjava Teodora Beljić-Živković, endokrinolog. Uspešna kontrola dijabetesa može se ostvariti samo uz poštovanje celokupnog terapijskog postupka koji obuhvata: odgovarajuću ishranu, redovnu fizičku aktivnost, svakodnevno praćenje koncentracija šećera u krvi, kao i dobru saradnju pacijenta i lekara. Dijabetes je među vodećim uzrocima smrtnosti, a od njega boluje oko 710.000 ljudi u Srbiji.