Štutgart – grad u koji se ide radi posla, a ne zabave

Centar najbogatije nemačke pokrajine Baden-Virtemberg, nije popularna niti atraktivna destinacija, iako je „rodno mesto“ „Mercedesa“ i „Poršea“. Ipak, masovna „poseta“ migranata sa svih strana tek se očekuje, jer Štutgart je, odavno, i mirna luka za sve ljude sa našeg područja, koji žele svetliju i bezbrižniju budućnost.

Kada krenete putem Štutgarta, ta poseta definitivno nije deo nekog turističkog aranžmana domaće agencije. Minhen, Bavarska, Berlin? To da, ali u Štutgart vode putevi onih koji traže posao, dobar posao, sigurnost, perspektivniju budućnost. Ovaj grad nije popularan, iako je „rodno mesto“ „Mercedesa“ i „Poršea“. Svega nekoliko
stotina hiljada stanovnika, lociranih na velikoj površini prestonice južne nemačke regije Baden-Virtemberg, čini da ona ne deluje gusto
naseljeno, ali se masovna „poseta“ migranata iz siromašnijih delova sveta tek očekuje. Štutgart je krajnje „običan”, zimi – prilično siv, leti – razdragan, i ako pitamo lokalce – fasadama nije potrebna „dorada“, gradu estetika, a njegovim stanovnicima skupa garderoba. Oni koračaju ležerno, značaj pridaju radu, uređenosti i praktičnosti, i ne razmišljaju o politici. Neće ili ne znaju da govore engleski jezik, čuvajući tako svoju kulturu, iako stanovništvo čini miks različitih nacija i rasa. Ipak, srdačni su i ruše davno izgrađen stereotip o „rezervisanim Nemcima“. Ukoliko ste u prilici da svakodnevno poslujete sa njima, budite uvereni da će vas ljubazno dočekati u svom poslovnom prostoru i poslužiti kafom, čajem, ručkom.

Ne tražite jogurt, ni domaću slaninu

Štutgart nije onaj evropski biser koji obiluje fascinantnim muzejima, atrakcijama i restoranima, ali je grad koji uliva sigurnost. Ovde po završetku bilo koje škole svako dobija posao, a otkaz je „nemoguća misija”. Nemački državljani ne znaju šta znači „ne raditi u struci“, a kamoli tako ceo život. Onima koji dođu ovde zarad lepše budućnosti svakako da je teže kao strancima, bez državljanstva ili EU pasoša, ali nada i šansa postoje. Ovde su Srbi, Hrvati i Bosanci braća, druže se u centralnom kafiću Gecko i jedni drugima su podrška. Grci rade ono u čemu su najbolji – kao ugostitelji, a Turci prave fenome
nalne specijalitete kakav je döner kebab. Ako odlučite da radite i živite u Štutgartu, možda vam neće faliti naša politička i estradna scena, ali hoće jogurt i slanina. Njih je ovde nemoguće naći, bar ne onakav jogurt i onakva slanina na koju smo u Srbiji navikli. Kad malo bolje istražite grad, naići ćete na poneku bugarsku radnju koja ima, recimo, plazmu i još neke naše proizvode. Za ljude sa ovih prostora koji traže posao u inostranstvu, Štutgart je dobra opcija jer je centar najbogatije nemačke regije, pa slobodno možemo reći i industrijski centar vodeće evropske sile, a standard njegovih građana je visok, cene su pristupačne. Koliko košta rentiranje garsonjere u Minhenu, toliko košta rentiranje dvosobnog ili trosobnog stana u Štutgartu. Najpoznatiji marketi su REWE, Netto, Lidl, Aldi, Kaufland, a cene u njima variraju, mada nigde nećete proći „papreno“ skupo. Svaka namirnica ima svojih bar deset vrsta, razlikuju ih kvalitet i cena, a ako se hranite kod kuće, jednako je kao da se hranite u Srbiji, uz jednu „malu“ distinkciju – tamo je prosečna plata bar pet puta veća nego ovde.

Nastavak pročitajte u broju 3133.