Центар најбогатије немачке покрајине Баден-Виртемберг, није популарна нити атрактивна дестинација, иако је „родно место“ „Мерцедеса“ и „Поршеа“. Ипак, масовна „посета“ миграната са свих страна тек се очекује, јер Штутгарт је, одавно, и мирна лука за све људе са нашег подручја, који желе светлију и безбрижнију будућност.
Када кренете путем Штутгарта, та посета дефинитивно није део неког туристичког аранжмана домаће агенције. Минхен, Баварска, Берлин? То да, али у Штутгарт воде путеви оних који траже посао, добар посао, сигурност, перспективнију будућност. Овај град није популаран, иако је „родно место“ „Мерцедеса“ и „Поршеа“. Свега неколико
стотина хиљада становника, лоцираних на великој површини престонице јужне немачке регије Баден-Виртемберг, чини да она не делује густо
насељено, али се масовна „посета“ миграната из сиромашнијих делова света тек очекује. Штутгарт је крајње „обичан”, зими – прилично сив, лети – раздраган, и ако питамо локалце – фасадама није потребна „дорада“, граду естетика, а његовим становницима скупа гардероба. Они корачају лежерно, значај придају раду, уређености и практичности, и не размишљају о политици. Неће или не знају да говоре енглески језик, чувајући тако своју културу, иако становништво чини микс различитих нација и раса. Ипак, срдачни су и руше давно изграђен стереотип о „резервисаним Немцима“. Уколико сте у прилици да свакодневно послујете са њима, будите уверени да ће вас љубазно дочекати у свом пословном простору и послужити кафом, чајем, ручком.
Не тражите јогурт, ни домаћу сланину
Штутгарт није онај европски бисер који обилује фасцинантним музејима, атракцијама и ресторанима, али је град који улива сигурност. Овде по завршетку било које школе свако добија посао, а отказ је „немогућа мисија”. Немачки држављани не знају шта значи „не радити у струци“, а камоли тако цео живот. Онима који дођу овде зарад лепше будућности свакако да је теже као странцима, без држављанства или ЕУ пасоша, али нада и шанса постоје. Овде су Срби, Хрвати и Босанци браћа, друже се у централном кафићу Gecko и једни другима су подршка. Грци раде оно у чему су најбољи – као угоститељи, а Турци праве феноме
налне специјалитете какав је döner kebab. Ако одлучите да радите и живите у Штутгарту, можда вам неће фалити наша политичка и естрадна сцена, али хоће јогурт и сланина. Њих је овде немогуће наћи, бар не онакав јогурт и онаква сланина на коју смо у Србији навикли. Кад мало боље истражите град, наићи ћете на понеку бугарску радњу која има, рецимо, плазму и још неке наше производе. За људе са ових простора који траже посао у иностранству, Штутгарт је добра опција јер је центар најбогатије немачке регије, па слободно можемо рећи и индустријски центар водеће европске силе, а стандард његових грађана је висок, цене су приступачне. Колико кошта рентирање гарсоњере у Минхену, толико кошта рентирање двособног или трособног стана у Штутгарту. Најпознатији маркети су РЕWЕ, Netto, Lidl, Aldi, Kaufland, а цене у њима варирају, мада нигде нећете проћи „папрено“ скупo. Свака намирница има својих бар десет врста, разликују их квалитет и цена, а ако се храните код куће, једнако је као да се храните у Србији, уз једну „малу“ дистинкцију – тамо је просечна плата бар пет пута већа него овде.
Nastavak pročitajte u broju 3133.