Sucreti na Kustendorfu: rediteljka Maja Novaković

Starice Obrenija i Vinka živele su same u planinskoj kućici, sa ovcama i njivom koju su ručno obrađivale. Rediteljka Maja Novaković, koja je sa njima odrasla, umesto reči koristila je slike kako bi u filmu „A sad se spušta veče“ sačuvala, za večnost, život koji nestaje

Dve starice provode svoja pozna životna doba u usamljenoj planinskoj kući u istočnoj Bosni, rade poljoprivredne poslove, čuvaju ovce i živinu i koriste drevne bajalice kako bi pokorile prirodu. Dani i noći im prolaze bez reči. Film Maje Novaković „A sad se spušta veče“ prikazuje monotonost njihove svakodnevice u kojoj je svaki dan isti, a ipak drugačiji, divnim i promišlje-nim kadrovima koji nas uvlače duboko u lepotu i surovost života te dve žene. Junakinje filma Obrenija Radić (98) i Vinka Radić (70), prikazanog na festivalu „Kustendorf“, bile su udate za muškarce različitih generacija iz iste porodice koji su otišli na ovaj ili onaj način. Obrenijin muž preminuo pre više decenija i ona je ostala sama, bez dece. Vinka, koja ima petoro dece, posle smrti svog supruga preuzela je brigu o Obreniji. Više od njihovih sudbina rediteljki Maji Novaković (32) u sećanje se urezao na-čin života ovih žena. Film je rođen u istom mestu gde je rođena i rediteljka.– Jeste, to je selo Pobrđe u opštini Bratunac, a ova kuća nalazi se tri ki-Starice Obrenija i Vinka živele su same u planinskoj kućici, sa ovcama i njivom koju su ručno obrađivale. Rediteljka Maja Novaković, koja je sa njima odrasla, umesto reči koristila je slike kako bi u filmu „A sad se spušta veče“ sačuvala, za večnost, život koji nestajelometra iznad sela, na brdu, između Bratunca i Srebrenice – kaže nam Maja Novaković. – Tamo sam rođena i odrasla, završila školu i živela sve dok 2006. nisam došla u Beo-grad, da studiram istoriju umetnosti. Sestre i ja smo odlazile kod Obre-nije i Vinke u tu kuću, i po ceo dan provodile sa njima i čuvajući ovce. Sve što vidite u filmu, pa i više od toga, lično sam radila. Zemlja me je naučila mnogo čemu, možda i više nego fakultet ili istorija umetnosti: naučila me je strpljenju, razumevanju, sagledavanju sveta oko sebe, primećivanju naizgled sitnih i nevažnih stvari. Zato mi je bilo važno da prikažem zemlju koja me je vaspitala.

Nastavak pročitajte u broju 3184.