Убијен и Саиф, други син убијеног либијског вође
СУДБИНА ДИНАСТИЈЕ ГАДАФИ

Саиф ал-Ислам Гадафи (53), други  и најпознатији син некадашњег лидера Либије Моамера Гадафија, убијен је прошлог уторка у својој кући у либијском граду Зинтан.

Гадафијев адвокат Калед ал-Заиди и његов политички саветник Абдула Отман објавили су његову смрт у одвојеним порукама на Фејсбуку, не износећи детаље. Локални медији преносе Отманове речи да убили Саифа Гадафија у његовој кући у либијском граду Зинтан, око 136 километара југозападно од Триполија, где је провео последњих десетак година.

С друге стране, његова сестра је за либијску телевизију изјавила да је преминуо у близини границе с Алжиром.

Гадафијев политички тим се касније огласио саопштењем у којем наводи да су „четворица маскираних људи“ упала у његову кућу и убила га на „кукавички и издајнички начин“. Наводи се и да се Гадафи сукобио са нападачима, који су искључили безбедносне камере у кући „у очајничком покушају да прикрију трагове свог гнусог злочина“.

Калед ал-Мишри, бивши председник Високог државног савета са седиштем у Триполију, међународно признатог владиног тела, позвао је на „хитну и транспарентну истрагу“ о убиству, у објави на друштвеним мрежама. Извршиоци убиства и мотив још нису познати.

Гадафи никада није обављао неку званичну државну функцију у Либији, али се сматра да је у периоду између 2000. и 2011. године био де факто број два у тој земљи, све док либијске опозиционе снаге нису свирепо убиле његовог оца Моамера Гадафија.

Премда је Саиф ал-Ислам добро познат у Либији, а пре свега по својој улози у обликовању политика пре 2011, протеклих се година повукао из јавног живота. Либијски суд га је 2015. у одсуству осудио на смртну казну због гушења протеста током „либијског пролећа“ 2011. у којој је свргнут и свирепо убијен његов отац.

Иако није имао званичну функцију, некада је сматран најмоћнијом фигуром у овој нафтом богатој северноафричкој земљи, после  више од четири деценије владавине свог оца. Обликовао је политике и учествовао у високопрофилним и осетљивим дипломатским мисијама. Водио је преговоре о одустајању Либије од оружја за масовно уништење и надокнади штете породицама погинулих у рушењу Пан Ам лета 103 изнад Шкотске 1988. године, када је погинуло свих 259 путника и чланова посаде и 11 људи на земљи.

Тежио је да ослободи Либију од статуса одметничке државе и разговарао је са Западом, представљајући се као реформатор, захтевајући доношење Устава и поштовање људских права. Образован на Лондонској школи економије, течно је говорио енглески и многе владе су га некада сматрале прихватљивим кандидатом за новог лидера Либије.

 

Приредила Милица Стаматовић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању