Из Владимировца код Алибунара отиснуо се преко океана за бољим животом. бежећи од сиротиње, допао је казамата. осуђен је на смрт због убиства. Суд је рекао своје, али се много тога не поклапа са истином. тако тврди његов рођени брат Света, а нешто је у међувремену и доказано
Шта човек може да уради и уреди за период од 23 године? Шта, за то исто време, може човеку да све догоди у животу? Колико радости, љубави, туге… Пита се то, вероватно, и Аврам Ника. Пита и ишчекује. Док размишља о животу, гледа у зидове и плафон, јер једино то и види. Повремено гледа и у врата. Кроз та врата треба да уђу чувари са извршитељима, ставе му лисице и одведу га у специјалну собу. У комору смрти. Тамо ће да га вежу за сто и у вену му убризгају смртоносне хемикалије.
Био је крај августа 1994. године. Аврам Ника, српски држављанин, стајао је беспомоћно крај свог аутомобила који се покварио на ауто-путу број 80 у америчкој савезној држави Невади. Зуставља се неколико људи и нуди помоћ, али помоћи нема. И полицијска патрола исто чини, опет без успеха. А онда се крај возила зауставља Едвард Смит. И он нуди помоћ. Уместо да прихвати понуђену руку, Аврам, без икаквог повода, из свог пиштоља убија Едварда.
Тако стоји у пресуди у којој се још каже да Ника тело жртве одвлачи поред пута. Седа у његов аутомобил и одлази. Ухапшен је три дана касније у Чикагу. Федерални суд га је осудио на смрт. Извршење казне чека у злогласном затвору „Илај стејт“ у Невади.
– Много тога не одговара истини, ево већ у тих неколико редова – каже Аврамов рођени брат Света. – Али, треба прво рећи оно што јесте, односно најважније. Да, мој брат јесте убио тог човека. Али, не онако како му се приписује, јер га је таква прича без доказа и одвела у ћелију смрти. Прво, на суду је тада речено да је мој брат пуцао из свог пиштоља, да би се касније доказало да је то пиштољ Американца, као и то да није отишао са места злочина већ да је ту ухапшен. Али… Нико ни после толико времена као да не жели да се озбиљно позабави овим случајем. Да ли је заиста један странац, без свих папира, са авионском картом у џепу за пут у домовину, без доброг знања језика, потегао пиштољ и насред друма убио Американца? И одакле му, односно шта ће му пиштољ ако је кренуо на аеродром да у Србију отпутује? А како се све збило према Аврамовој верзији? Писао је он то брату. Шта га је нагнало да, што спорно није, убије тог човека?
Фатална Саманта Фокс
Породица Ника живи у војвођанском селу Владимировци код Алибунара. Староседеоци су. Поред породичне куће у којој је покојни Аврам Ника подигао три сина, Свету, Аврама и Дејана, касније је најстарији син Света купио кућу у суседству где данас живи. И док листамо писма и гледамо породичне фотографије, Света и његова супруга Анка стално понављају исто.
– Аврам није васпитаван да буде насилан. Мирољубив је и дружељубив. Радан, пре свега. Од малена је радио и стално причао да мора да оде из села и живи боље него његови родитељи. Био је омиљен у селу.
Међу писмима из затвора које листамо, налази се и једно у којем је Аврам брату написао шта се заиста десило тог августовског дана. Пише Аврам да је тај човек стао поред његовог аутомобила, пришао, мало гледао, а онда извадио пиштољ и затражио паре. Аврам је закорачио према њему, а он повукао ороз. Промашио је. Аврам је скочио на њега, ухватио му руку у којој је држао пиштољ и пали су на земљу. Поред кола је био алат, Аврам је левом руком држао Едвардову десну у којој је био пиштољ, а десном је узео кључ и ударио га у главу. Тада је Едвард попустио, Аврам му окреће пиштољ и он опаљује.
Наставак прочитајте у броју 3123.