Sudbine: naš čovek u Americi, u ćeliji smrti 23 godine

Iz Vladimirovca kod Alibunara otisnuo se preko okeana za boljim životom. bežeći od sirotinje, dopao je kazamata. osuđen je na smrt zbog ubistva. Sud je rekao svoje, ali se mnogo toga ne poklapa sa istinom. tako tvrdi njegov rođeni brat Sveta, a nešto je u međuvremenu i dokazano

Šta čovek može da uradi i uredi za period od 23 godine? Šta, za to isto vreme, može čoveku da sve dogodi u životu? Koliko radosti, ljubavi, tuge… Pita se to, verovatno, i Avram Nika. Pita i iščekuje. Dok razmišlja o životu, gleda u zidove i plafon, jer jedino to i vidi. Povremeno gleda i u vrata. Kroz ta vrata treba da uđu čuvari sa izvršiteljima, stave mu lisice i odvedu ga u specijalnu sobu. U komoru smrti. Tamo će da ga vežu za sto i u venu mu ubrizgaju smrtonosne hemikalije.

Bio je kraj avgusta 1994. godine. Avram Nika, srpski državljanin, stajao je bespomoćno kraj svog automobila koji se pokvario na auto-putu broj 80 u američkoj saveznoj državi Nevadi. Zustavlja se nekoliko ljudi i nudi pomoć, ali pomoći nema. I policijska patrola isto čini, opet bez uspeha. A onda se kraj vozila zaustavlja Edvard Smit. I on nudi pomoć. Umesto da prihvati ponuđenu ruku, Avram, bez ikakvog povoda, iz svog pištolja ubija Edvarda.

Tako stoji u presudi u kojoj se još kaže da Nika telo žrtve odvlači pored puta. Seda u njegov automobil i odlazi. Uhapšen je tri dana kasnije u Čikagu. Federalni sud ga je osudio na smrt. Izvršenje kazne čeka u zloglasnom zatvoru „Ilaj stejt“ u Nevadi.

– Mnogo toga ne odgovara istini, evo već u tih nekoliko redova – kaže Avramov rođeni brat Sveta. – Ali, treba prvo reći ono što jeste, odnosno najvažnije. Da, moj brat jeste ubio tog čoveka. Ali, ne onako kako mu se pripisuje, jer ga je takva priča bez dokaza i odvela u ćeliju smrti. Prvo, na sudu je tada rečeno da je moj brat pucao iz svog pištolja, da bi se kasnije dokazalo da je to pištolj Amerikanca, kao i to da nije otišao sa mesta zločina već da je tu uhapšen. Ali… Niko ni posle toliko vremena kao da ne želi da se ozbiljno pozabavi ovim slučajem. Da li je zaista jedan stranac, bez svih papira, sa avionskom kartom u džepu za put u domovinu, bez dobrog znanja jezika, potegao pištolj i nasred druma ubio Amerikanca? I odakle mu, odnosno šta će mu pištolj ako je krenuo na aerodrom da u Srbiju otputuje? A kako se sve zbilo prema Avramovoj verziji? Pisao je on to bratu. Šta ga je nagnalo da, što sporno nije, ubije tog čoveka?

Fatalna Samanta Foks

Porodica Nika živi u vojvođanskom selu Vladimirovci kod Alibunara. Starosedeoci su. Pored porodične kuće u kojoj je pokojni Avram Nika podigao tri sina, Svetu, Avrama i Dejana, kasnije je najstariji sin Sveta kupio kuću u susedstvu gde danas živi. I dok listamo pisma i gledamo porodične fotografije, Sveta i njegova supruga Anka stalno ponavljaju isto.

– Avram nije vaspitavan da bude nasilan. Miroljubiv je i druželjubiv. Radan, pre svega. Od malena je radio i stalno pričao da mora da ode iz sela i živi bolje nego njegovi roditelji. Bio je omiljen u selu.

Među pismima iz zatvora koje listamo, nalazi se i jedno u kojem je Avram bratu napisao šta se zaista desilo tog avgustovskog dana. Piše Avram da je taj čovek stao pored njegovog automobila, prišao, malo gledao, a onda izvadio pištolj i zatražio pare. Avram je zakoračio prema njemu, a on povukao oroz. Promašio je. Avram je skočio na njega, uhvatio mu ruku u kojoj je držao pištolj i pali su na zemlju. Pored kola je bio alat, Avram je levom rukom držao Edvardovu desnu u kojoj je bio pištolj, a desnom je uzeo ključ i udario ga u glavu. Tada je Edvard popustio, Avram mu okreće pištolj i on opaljuje.

Nastavak pročitajte u broju 3123.