Окружни суд у Фукоки осудио је Сатора Номуру (74), шефа јапанске мафије зване јакуза, на смрт, по оптужби да је наредио убиство и нападе на троје грађана. Верује се да је то први случај да један виоски „функционер“ ове криминалне организације буде осуђен на смрт.
Номура је шеф Кудо-каи огранка јакуза који оперише на југозападу Јапана. Негирао је ове оптужбе, а локални медији пишу да је пресуда донета упркос недостатку доказа који га директно повезују са злочинима. Тужилаштво је успело да докаже да Номура има апсолутну командну моћ у Кудо-каију, те тако и крајњу одговорност за оно што припадници организације чине. Осуђени има право на жалбу, а најавио је да ће то право искористити.
– Тражио сам поштено суђење… Жалићете због овога до краја живота – рекао је Номура, како пише јапански „Нишинипон Шимбун“, предеседавајућем судском већу после изрицања пресуде. Председавајући је образлажући пресуду назвао Номурина недела „екстремно изопаченим“.
Јакузе су у Јапну дуго толерисане као нужно зло за одржавање реда на улицама и брзо обављање послова, колико год била сумњива средства којим су то постизали. Ова организација је у хаосу послератног Јапана прерасла у криминалну која обрће милијарде долара, између осталих и у пословима као што су трговина дрогом и људима, проституција, од рекета за заштиту до високотехнолошког бизниса такозваних белих крагни.
За разлику од италијанске мафије и кинеских тријада, јакузе већ дуго владају сивом зоном у јапанском друштву, а с обзиром да нису илегалне, свака група има своје седиште које је на видику полиције. Чланови јакузе се препознају по кратко ошишаној коси, тетоважама по готово целом телу и по недостатку малог прста на левој руци. Наиме, приликом првог прекршаја починилац мора да одсече врх прста на левој руци и да га преда свом надређеном.
Али последњих деценија, оштрији прописи који санкционишу јакуза банде, нижа друштвена толеранција према њиховом деловању и економска криза коју је донела ковид пандемија, довели су до пада чланства у овој, у Јапану легалној организацији, а општеприхваћеној као мафија.
Номура је проглашен кривим јер је 1998. наредио убиство бившег шефа рибарске задруге који је имао пресудан утицај на пројекте у оквиру луке у Фукоки. Такође, стајао је иза напада рођака убијене жртве 2014. и напада ножем на медицинску сестру у клиници у којој се лечио. Одговоран је и за пуцање на бившег полицијског званичника који је истраживао пословање и злочине Кудо-каиа. Оружани напад се догодио 2012, а полицајац је преживео са озбиљним повредама у пределу абдомена и ногу. Тужилаштво је тврдило да је Номура имао апсолутну контролу над Кудо-каијем. Човек број два у том криминалном клану, Фумио Таноу, осуђен је на доживотну казну затвора.
С више од сто затвореника осуђених на смрт, Јапан је једна од ретких развијених земаља која је задржала смртну казну, која се извршава вешањем.
Према Амнести Интернешенелу, погубљена у Јапану су обавијена велом тајне. Затвореницима се обично само неколико сати пре вешања каже шта их чека, а некима се уопште не даје никакво упозорење пре него што се изврши смртна казна.
У 2018. и 2019. години Јапан је извршио једанаест смртних казни. Међутим, прошле године ниједну, што се десило први пут од 2011.године.
Због смртне казне, многе стране владе нерадо изручују Јапану осумњичене за извршења кривичних дела. Јапан има уговоре о екстрадицији само са Сједињеним Америчким Државама и Јужном Корејом.
Упркос међународним критикама као и оним које долазе из организација за заштиту људски права, смртна казна и даље има високу подршку јапанске јавности.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању