Деценијама после Другог светског рата Тајван је био јабука раздора између Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине. Сада је ово вредно и највеће кинеско острво, по облику налик листу дувана, а пространо као Холандија, предмет дубоког раскола између Јапана и Кине, најмоћнијих земаља Источне Азије, најдинамичнијег дела светске привреде.
Почело је изјавом нове јапанске премијерке Санае Такаичи у расправи у парламенту, Дијету, 7. новембра, да би могућа војна криза у тајванском мореузу представљала „егзистенцијалну претњу“ за њену земљу. То би могло приморати Јапан да искористи своје „право на колективну самоодбрану“, поручила је радикална десничарска политичарка коју су због ратоборности колеге наводно назвале „Талибан-сан” – ово потоње је традиционалан уљудан почасни додатак.
Према Такаичи, употреба кинеских ратних бродова за блокаду Тајвана била би „претња опстанку Јапана“. Ова формулација је употребљена јер је, према упућенима, у складу са националним законом. Она даје Токију право да распореди оружане снаге самоодбране против претње.
Раније, као члан Парламента, Такаичи се залагала за конфронтацију са Кином, заштиту Тајвана и повећање трошкова одбране. На месту премијера, није нимало променила речник. Сматрају је најратоборнијим шефом владе у Токију од 1945. када је јапански милитаризам постао појам укорењен попут немачког нацизма, са веома сличним значењем.
У историјском наслеђу односа између две земље, за кинеско друштво и владу изузетно је деликатно и болно питање отцепљеног Тајвана. Поврх тога, до 1945. је Тајван био под полувековном суровом влашћу јапанског милитаристичког режима. Зато је реакција званичног Пекинга била је брза, обимна и интензивна, са низом оштрих и недвосмислених изјава. Кинеско министарство спољних послова је одлучно осудило иступе Такаичијеве, а кинески генерални конзул у Осаки Суе Ћиан је на свом налогу на друштвеној мрежи Икс запретио да ће премијерки „одсећи главу“.
На друштвеним мрежама се између две земље развио прави „Свети рат“ за историју. Кинези се сећају времена првог узајамног рата између 1894. и 1895. кад је Јапан победио, а кинеска династија Ћинг чија је моћ већ опадала, изгубила утицај на суседну Кореју и морала да преда Тајван и острвље Пенху.
Изјава Такаичи је својеврсни преседан: то је први пут да званични Токио по тајванском питању заузме тако непријатељски став према НР Кини. Почеле су расправе о потенцијалној могућности стварног оружаног сукоба. Поготово што су у односима две државе последњих година више пута постојали проблеми. Поред Тајвана ту су и приступ Пекинга Источном кинеском мору и контроверзе око острва Сенкаку, која Кинези зову Даоају, а под јапанском су контролом.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању