Неизвесно је када ће завршити избегличко насеље, јер, како кажу из општине Звечан, Срби немају још ниједну грађевинску фирму која је регистрована у Приштини, а власти из овог града не дозвољавају да грађевинске фирме из Србије долазе на Косово и раде овде. Такође, Приштина је навела да избегличко насеље нема дозволу за градњу косовских институција.
После скоро осам година од када је 9. јуна 2016. постављен камен темељац за насеље „Сунчана долина“ изнад Звечана, крајем 2023 и почетком 2024. године прве расељеничке породице су се уселиле у своје станове у двоспратним и неколико четвороспратних зградa.
„Сунчана долина“, на 650 метара надморске висине, почела је свој нови живот, ту су свој дом пронашли они којима је кров над главом био најпотребнији, прогнаним и расељеним јер су дужи низ година живели као расељене породице у бројним местима на северу КиМ и Србије. Такође, овде су усељене породице које су важиле као социјални случајеви и оне вишечлане без решеног стамбеног питања. Hово насеље је понудило срећнији живот и младим брачним паровима.
Почетком априла 2024. трећа група, од 28 породица, добила је кључеве нових кућа у „Сунчаној долини“. У неколико група у „Суначану долину“ се уселило више од 70 породица са 230 чланова. Од тада је све стало и није било нових усељавања у ово још увек недовршено урбано насеље.
Улазећи у „Сунчану долину“ из правца Митровице, наилазимо на паркиране аутомобиле испред двоспратница, на улици се супши раширени веш, а бројна деца трчкарају и говоре о новом животу овог великог насеља.
– Уселили смо се са другом групом породица које су добилe кључеве од Eпархије рашко-призренске почетком марта 2024. Задовољни смо што смо у новим кућама које истински имају довољно квадрата и комфора за све нас. Има још неких радова који се морају обавити у кућама али и инфраструктурно како би се комплетирао завршетак овог великог урбаног насеља – каже Милан Симић који са четворочланом породицом живи у горњем делу „Сунчане долине“.
Нови становници „Сунчане долине“ говоре да им је сада неопходан комби или аутобуски превоз, да иде бар на два или три сата до Митровице, где се снабдевају. Принуђени су сада да користе такси услуге што кошта 300 динара у једном правцу до Митровице и Звечана.
Аутобус за ученике функционишу до Звечана, али има ђака који уче у Митровици па њих морају родитељи аутима или таксијем превозу да доводе и враћају из школе.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању