Географски положај Србије, (доста каменитих и планинских предела) и климатски услови (дуге зиме, кратка лета) онемогућавали су квалитетан развој пољопривреде. Живело се тешко, о материјалним вредностима није могло да се говори, нарочито у руралним срединама, али се може говорити о неким другим вредностима. О моралном богатству, здравој храни, здравој води и здравој земљи, здравој, руменој деци.
Као прво и основно, у тим тешким временима и не баш свуда захвалним природним условима, требало је обезбедити основну животну намириницу – хлеб. Пошто пшеница не успева свуда због неодговарајућих климатских услова, наши преци су нашли алтернативу. Почели су да гаје зоб и хељду, јер та житарица успева на планинском земљишту.
Жетву зоби нису обављали самостално него су организовали мобе. А зашто? Као прво, да би брже обавили посао, а онда и да би се дружили.
Деци и одраслима је била потребна одећа и обућа. Пара није било за куповну, па су за одећу користили конопљу. А како је конопља коришћена? Када порасте, убере се, просуши и стави у навирену воду најчешће на реци. То место се звало мочило, и ту је конопља стајала дређено време. Потом се вади из мочила и суши. Трлицом се одстрањује чврсти део. Са тарком и гребенима даље се одстрањује остали део који трлица није могла да отклони. Тако припремљени производ иде на преслицу.
Често се тада организују и прела. Прело се организује да би се припремило предиво за даљи процес започетог рада производње од конопље, а и да се млади и остали друже. По договору, породице се мењају у организацији прела, о времену доласка и одласка гостију. Постојало је неко неписано правило да момци долазе касније, да преље не би губиле време. Јер, доласком момака, девојке остављају преслице на страну, и наравно, очекује се забава. Служила су се разна специјална пића: расо, витаминизарана водњика (пиће које су спремали од различитог воћа) и сурутка.
Вредне преље у дугим зимским ноћима припремају производ за ткање на разбоју да би се добило платно или без, како се то називало. Пошто је било потребно светло, а гас је био скуп, предиље су решење нашле у лојаници. Лој и фитиљ од конопље давали су довољно светлости за рад.
Одећа од конопље носила се углавном лети. Процес производње одеће за зимску употребу је био другачији. Овце су припремиле “све до предива”, остајало је само да предиље припреме разбој, затим ваљаоницу да би платно било мекше.
Пише Владимир Томић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању