Мање од месец дана је остало до уписа у средње школе, а будући гимназијалци, као и они што на јесен крећу у други разред, и њихови наставници, заправо не знају шта их чека. Знају само да ће 2021. полагати велику матуру, а да ли ће она бити једина улазница на факултете, тек ће да се види.
Разредни старешина је на родитељском представила како ће изгледати велика матура. Рекла нам је да ће деца полагати српски и математику као обавезне, а друга два предмета одредиће факултети, па ће тако, на пример, ко жели да се упише на Медицински факултет, уз српски и математику, полагати биологију и хемију – каже нам мама ученика прве године једне угледне београдске гимназије. А да ли је разредна говорила о изборним програмима које ће ученик моћи да бира у другој години? – Не – јасна је мајка. Први пут чујем за то. Да ли ће ученици који су први малу матуру полагали по новим правилима у другој години гимназије упасти у реформу, или ће им запасти само нова велика матура, не знају још ни директори, а камоли њима подређени, о родитељима да и не говоримо. Углавном, ученике који 29. маја завршавају осми разред основне школе и упишу се у гимназију, чека низ изненађења. Каквих, да ли ће бити сморени, уморни, бесни или одушевљени, видећемо.
и нови изборни предмети, односно блокови изборних премета или нови програми, већ како их ко зове у овом реформском галиматијасу, и два-три часа више него што су седмично има ли њихови претходници. – У првој години гимназијама је на располагању шест изборних предме та, а свака школа ће изабрати четири предмета која ће да понуде учени цима, а они ће изабрати два. Још не знамо да ли ће се изборни предмети предавати модуларно или појединач но – саопштава нам своја сазнања о реформи гимназије директор једне од најбољих у престоници. – Има ту много непознаница. Наставници још нису имали никакву обуку, а ни ми, директори, још нисмо добили детаљ не инструкције од Министарства про свете. Што се ученика тиче, тешко да ће за њих ова реформа значити мање времена проведеног у школи. Јер, имаће у току једне седмице четири дана по седам часова.
Није нов, већ редефинисан
„Гимназија за 21. век“, како је гласио један од новинских наслова, најављена је још у новембру прошле године. Тада је Радна група за израду смерница развоја општег средњег образовања усагласила редефинисани наставни план за сва три типа гимназија (општи, какве су на пример 10. и 12. београдска гимназија, друштвено-језички и природно-математички). У документу Радне групе каже се да су принципи за израду смерница били поступност у увођењу новина (поступна припрема школа, наставника и ученика за новине), изборност (већа понуда изборних програма ради боље припреме ученика за наставак школовања, избор занимања, али и већег задовољства ученика образовањем) и интердисциплинарност ( превазилажење предметних граница путем увезивања различитих дисциплина у смислене целине, а ради развијања функционалних знања и компетенција ученика).