Sve o reformama gimnazije

Manje od mesec dana je ostalo do upisa u srednje škole, a budući gimnazijalci, kao i oni što na jesen kreću u drugi razred, i njihovi nastavnici, zapravo ne znaju šta ih čeka. Znaju samo da će 2021. polagati veliku maturu, a da li će ona biti jedina ulaznica na fakultete, tek će da se vidi.

Razredni starešina je na roditeljskom predstavila kako će izgledati velika matura. Rekla nam je da će deca polagati srpski i matematiku kao obavezne, a druga dva predmeta odrediće fakulteti, pa će tako, na primer, ko želi da se upiše na Medicinski fakultet, uz srpski i matematiku, polagati biologiju i hemiju – kaže nam mama učenika prve godine jedne ugledne beogradske gimnazije. A da li je razredna govorila o izbornim programima koje će učenik moći da bira u drugoj godini? – Ne – jasna je majka. Prvi put čujem za to. Da li će učenici koji su prvi malu maturu polagali po novim pravilima u drugoj godini gimnazije upasti u reformu, ili će im zapasti samo nova velika matura, ne znaju još ni direktori, a kamoli njima podređeni, o roditeljima da i ne govorimo. Uglavnom, učenike koji 29. maja završavaju osmi razred osnovne škole i upišu se u gimnaziju, čeka niz iznenađenja. Kakvih, da li će biti smoreni, umorni, besni ili oduševljeni, videćemo.

i novi izborni predmeti, odnosno blokovi izbornih premeta ili novi programi, već kako ih ko zove u ovom reformskom galimatijasu, i dva-tri časa više nego što su sedmično ima li njihovi prethodnici. – U prvoj godini gimnazijama je na raspolaganju šest izbornih predme ta, a svaka škola će izabrati četiri predmeta koja će da ponude učeni cima, a oni će izabrati dva. Još ne znamo da li će se izborni predmeti predavati modularno ili pojedinač no – saopštava nam svoja saznanja o reformi gimnazije direktor jedne od najboljih u prestonici. – Ima tu mnogo nepoznanica. Nastavnici još nisu imali nikakvu obuku, a ni mi, direktori, još nismo dobili detalj ne instrukcije od Ministarstva pro svete. Što se učenika tiče, teško da će za njih ova reforma značiti manje vremena provedenog u školi. Jer, imaće u toku jedne sedmice četiri dana po sedam časova.

Nije nov, već redefinisan

„Gimnazija za 21. vek“, kako je glasio jedan od novinskih naslova, najavljena je još u novembru prošle godine. Tada je Radna grupa za izradu smernica razvoja opšteg srednjeg obrazovanja usaglasila redefinisani nastavni plan za sva tri tipa gimnazija (opšti, kakve su na primer 10. i 12. beogradska gimnazija, društveno-jezički i prirodno-matematički). U dokumentu Radne grupe kaže se da su principi za izradu smernica bili postupnost u uvođenju novina (postupna priprema škola, nastavnika i učenika za novine), izbornost (veća ponuda izbornih programa radi bolje pripreme učenika za nastavak školovanja, izbor zanimanja, ali i većeg zadovoljstva učenika obrazovanjem) i interdisciplinarnost ( prevazilaženje predmetnih granica putem uvezivanja različitih disciplina u smislene celine, a radi razvijanja funkcionalnih znanja i kompetencija učenika).