У народној новели “Све, све, али занат” кроз интересантну причу о цару и царевићу говори се о томе како је у животу важно да се зна неки занат, како је важно знати нешто конкретно радити. Који занати (послови) су данас популарни, чиме се можемо бавити, откривају нам неке вредне Нишлије са којима смо разговарали ових дана.
На слово, на слово Б: болничар, бурегџија, баштован, бостанџија, багериста, библиотекар, али у нашој причи – берберин. По имену Петар. Мада Петар каже да би више волео да се зове Константин, па берберница у коју смо свратили уместо „Берберница Петар“ могла би да се зове и „Берберница Константин“.
Бербер потиче од латинске речи барба и значи брада. Сам занат настао је још у древном Египту. Бербери су заправо били свештеници, који су бријањем и шишањем терали зле духове из тела. У старој Грчкој били су изузетно поштовани и управо посао берберина какав данас познајемо настао је у Грчкој. Грци су са поносом носили браду, па су бербернице биле врло популарне. То су била места где су се водиле расправе и слушали трачеви. Према једној легенди, Талес је после некаквог пада у рупу одјурио у берберницу и испричао људима да је схватио тајну кретања звезда. Сви присутни су праснули у смех будући да нико у берберници није ни знао шта су звезде. У Србији је, бар до половине 20. века, а негде и дуже берберин био и зубар. То је историја. Наш берберин Петар се превише не оптерећује гледањем у звезде. Дакле, није астролог, није ни астроном. Да није берберин, волео би да буде пилот, а више од пилота волео би да буде репер. С обзиром на то да људи док се шишају некако доста причају, опусте се и откривају своју душу, каже за себе и да је психолог. Посао којим се бави започео је 2017. године. Била је то његова лична идеја, јер у породици се нико није бавио овим занатом. Хтео је да буде самосталан, најпре је радио за друге, а онда овај посао започео сам.
Основни прибор у овом послу чине: три врсте маказа, шест врста машиница, пајалица, бритва. И вредне руке. Не жали се Петар, мада каже – леђа баш знају да заболе. Најважније му је да су муштерије задовољне и то је оно што је најлепше у овом послу. Упознајеш разне људе. Има и оних који траже термин преко реда. Е, то је оно што га највише нервира, јер код њега се заказује две до три недеље унапред. Има доста муштерија. Најмлађи има четири године. Зове се Jован. Као посебно интересантан догађај на послу истиче овај. Дошла су два другара и тражили да их „гули на нулу“. Био сумњичав један, био сумњичав други, па никако да се договоре који ће се први ошишати на ћелаво. Свако се бринуо да не буде изигран. Онда се Петар досетио, у исто време их поставио на столице и истовремно ошишао.
Текст и фотографије Весна Тодоров
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању